Učitelj

672 НОВ МЕТОД

ондашњи васпитачи нијесу давали својим ученицима писане књиге да их читају, докле их прво не науче словима — као што је то радио чувени педагог Лакото. МИ да ли је све ово природно п оправдано, лако и разум. Љиво било, ја бих рад био о томе чути Спепсера у наводу г. Јовића, Ми знамо, да је метод срицања са надимцима писмених знакова владао више од 1500 год, и кад га је човјечанство за толико вијекова употребљавало, онда је он природни метод. Али знамо још и то; да је он био врло убитачан за васпитнике, а и штетан за човјечанство. Дакле: ме мора све да буде добро, што 286 природно, т обратно. То је некако неодређен појам, с којим ви Русо није био начисто, који је најдаље у природност ћерао.

Признајем, да се експериментисањем најсигурније до истине долази, а признајем још и то, да је експериментисање у бесмислици и без циља штетно по васпитнике. А да се права вјештина и овђе, као ну сваком другом раду постизава дугим вјежбањем и то је истина. А истина је још п ово: да некоме један рад иде лакше, док другоме тај исти рад иде теже. Па тако ти је и у васпитпом раду Једном васпитачу рад иде лакше ин брже, иде му, што прости Људи веле, „као од руке“, а другоме иде тај исти рад теже — и зко се у равној мјери труди. Лијепо је то, кад се човјек труди око свог рада и изналави путе и начине, како ће неке трајне или тренутпе сметње уклонити са свога васпитног рада, па макар то било у неразумјевању унутрашње или спољашње наставе, Сваки је почетни рад тежак, па и прва је настава тешка и то тежа од сваког другог рада. С тога се и тражи у томе раду највише вјештине, стрпљења и истрајности, Овђе васпитач уповнаје ђецу са нечим новијим, што код својих куђа нијесу знали, а то је са вјештином читања и писања. То је та тешкоћа, на коју се сви васпитачи жале, па и наш писац „Новог метода“. Оно истина ми јесте тешко имати посла са неуком и недораслом ђецом из разних кућа са свакојакијем домаћим васпитањем, вјежбати њихова, чула, учити их раду и говору, да не само правилно говоре, но да тај свој говор науче п пиомено исказивати. Па како је за сваки рад потребна спрема, то је наравно и за васпиштни рад потребна припрема, како би се лакше поститао жељени цпљ. |

Највећа благодет, што ју је човјечанство у дугом свом васпитању могло постићи јесте вјештина писања и. читања. Много је времена прешло, док је човјек до ове вјештине дошао, Унутарња своја осјећања и жеље, које је хтио да овјековечи, | 48 их потомству у аманет остави, он пх је некијем знацима — шарама, на каквом углађеном предмету биљежнио; и онај, који је умио (знао) те шаре тумачити — погађати по њима туђе мишљење, постигао је вјештину писања и читања. Црво је, дакле, човјек писменим знацима (шарама) своје мишљење другоме саопштавао и пошто је другога научпо те знакове тумачити — он их читао, И то је природни пут, којим је човјек до те вјештине дошао. Тијем су путем сви народи морали ићи, док су ту вјештину — препочињући је — пренијели и утврдили Џа тако ти је било и са нашим Словенима. И они су морали своје

плава ва ава аде 24