Učitelj

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕРЛЕД 684

о _______------- ===

И по садржини ова два броја „Ласте“ може се познати н њен праваци пут, којим мисли ићи.

Садржина ове „Ласте“ има а) приче; 6) песме; в) поуке г) ситнице,

Прича има 7 У првој: „Бог је милостив“ тендепцаја је вера у Бога, и побожност, који помажу људма, чине их срећнима. Тешко је учинити, да деца осете праву побожност и да се ослоне у случају болести мајчине само на молитву. Томе не би требало децу ни учити, јер голе речи не могу произвести повољан резултат, но дела, За болесника треба не само молитве Богу него и неге. · |

Друга је прича „Отрес“ са лепом поуком: да је „чистоћа пола здравља“.

Историска прича „Краљ Драгутин“, стилом Ђуре Јактића, обрадила. је легенду 0 Драгутиновом покајништву. Морал је њен: да клетва родитељска стиже децу. Тенденција је и ове приче лепа, и с оном првом чине потпуну моралну поуку с две противности.

Прича: „За сваки посао треба науке“ преведена је с руског са поуком да. „мајсторија и козе пасе“. Лепа поука, као што је лепо нацртана трезвеност и вредноћа малога гушчара.

Веома су лепе и од вредности остале три цриче: „Твор и лисица“, „Ддлатне руке“ и „Добра старица“. Како по тенденцији, тако и по краткоћи и обради. Првој је морал: да оклевање шкоди; другој: да је вредноћа, право злато а трећој: да мале препоне ако се не отклоне могу направити велике несреће. у

У опште, што би се о „Ластиним“ причама рећп могло јесте то: да су већином добре и са разноврснима једрим поукама. Могло би се замерити растегнутости прве четири, јер се њоме губи интерес за читање, тако псто сувишном реторисању у првој пи стилу „Краља Драгутина“. Треба се чувати и од тежих израза, као што су: „жена имађаше духа“ који љубе Бога ући ће у царство небеско", и т. д. Незгодна је и она сувишна употреба прошлог времена у причи „Отрес“.. ..

Песама је 8, од којих једна народна (женска) а 7 вештачких. о песмама: „најбољи лек“ и „Радознали Мика“ ређи ћемо приликом прегледа слика, а за остале можемо рећи. да нису дечје песме, но песме више 03биљне природе са тешком апстрактном садржином и многим мисленим именицама. Стих је до душе добар и нема натегнутости у певању. Мишљења смо, да она народна митолошка песма није требала да уђе, јер је неразумљива и многобошка, по што је у њој Бог равноправан са свецима, чиме се шкоди вери у једнога Бога. Најлепше су међу овима песме „пролеће је,» и „Вредна Нада“, јер су кратке, веселе и без излишних речевица и толиких речи,.. ;

У поуке долазе „Пролеће п здравље“ „За што угљен гори кад се кваси“ и „Мудре речи“. Све су ове поуке дооре, нарочито прва, у којој