Učitelj

ЖАН ЖАК РУСО “ 14

Из ових његових „Исповести“ знамо мп данас многе црте из детињства му. Сећајући се свога детињства Русо овако говори: „бејах говорљив, запиткивало п често сам дагао. Радо сам крао воће, слаткише п јестпва, али сам ово чинпо више из несташлука него из зле намере да другога оштетим. Једном сам се опоганџио у лонац моје сусетке. То је — вели Русо — кратка али истинита прича о мојим детињским погрешкама. Нисам могао постатп зао, јер пред мојим очима имађах увек само добре примере; мене окружаваху најбољи људи, које сам налазио у класичним делима“, 5

Прелазећи даље на своје момачко доба Русо овако продужава : „тако се моје срце почело образовати, јер оно у исти мах бејаше пи нежно п тордо; са њим упоредо развијао се п мој карактер, који ме је непрестаним својим колебањем пзмеђу слабости и храбрости, између женског и мушког понашања, ставло у противуречност са самим собом“ |

Кад је Русовљев отац морао, услед једног процеса, оставити еневу, предаде тада свога сина једноме свештеникугна васпитање, а свештеник га даде да учи занат код једнога резача слика. Русо прича, како су га тада тако тукли, што је крао јабуке, да и сада, кад се тога опомене, осећа ударце по телу. Једном, бојећи се од казне за задоцњавање, Русо побегне од свога мајстора к једном католичком пастору, а овај га пошље госпођи Фон Варене, да се она о њему брине. Ова га пошље у Турин, где је доцније, у својој 16. години, прешао у католицизам. Спремајући се за примање нове вере он је као катехумен, много претрпео. те због тога је и омрзао нову религију, па се бејаше п покајао што је прешао у њу, али не имађаше снаге да се врати натраг.

После многога свитања и лутања, које је трајало 4 године, Русо се опет врати к својој пређашњој заштитници (1788. год.) која живљаше тада у Шамбреу, и код ње проведе три године, занимајући се читањем, цртањем по музиком, ступивши у тешње везе са овом женом, која бејаше доста у годинама. Једном се Русо тешко разболи и тада се показа као плашљивац: бојаше се од смрти; но г-ђа Варенс излечи га од претеране меланхолије, доказујући да поповско учење о вечним мукама не треба разумети буквално, п да поред пакла на ономе свету постоји п рај У то време мучшве га п узнемправаше много и списи неких јансениста, али два његова познаника, језупта, уснеше да му поврате пређашње спокојство. Русо, у својим „Исповестима“ ређа најмилије успомене из доба, кога. је провео у Шамбреу. „Је таз јалпајв 646 51 ртев де Ја засезве, вала отапа тетогав зиг Је раззб“, (у то доба сам био близу мудрости, јер ми савест није претацивала грехе из прошлости) вели Русо, кад се већ бејаше учврстио у својим начелима, и кад престадоше да га муче празноверице.

За тим поче изучавати Филозофске доктрине: Лока, Лајбница, Декарта п Маленбранша, и од њих пређе на математику, која га не могаше да усрећи својим Формулама; тако једном: извлачећи корен из „а -- ве не хтеде веровати добијеном резултату док не постави шему, из које. се

УЧИТЕЉ – : у 49