Učitelj

УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ 767

Сима Богдановић, учитељ из Копљара, моли за помоћ, јер му је мајка на смрти. — Решено је: Да се из касе гл. одбора Учптељ. Удружења пошље Богдановићевој породици 50 динара

С тим је састанак закључен.

: Председнлик Дедовођ, Гл. Одбора „Учит. Удружења“ К. И. Димитријевић Урош Блаљојевић

Оверавају записник:

С. С. Станишић, Ђ. С. Којић

88. састанак држан 2. МАЈА 1894 Гг. у БЕОГРАДУ. Били су: Ур. Благојевић, Л. Ј. Обрадовић, Н. Чолаковић, С. С. Станишић, Јов. П. Јовановић, Ђ. С. Којић и К И. Димитрпјевић. Прочитан записник 82, састанка Гл. Одбора, п примљен, Прочитан предлог чланова гл. одбора: Н. Чолаковића, С. С. Станишића п Јов П Јовановшћа, који гласи:

Главном Одбору Учитељског Удружења.

Нема сумње о томе, да су народни учитељи, живећи у непосредном додиру с народом, дужношћ. својом позвани, да бедрим оком прате целокупни живот масе нашега народа, упућујући га онпм путевима којиће га најбрже п најпоузданије одвести бољем п угоднијем животу, сретнијој и сјајнијој будућности. Схватајући тако задатак учптељев у народу п размишљајући често о свима приликама и неприликама у којима наш народ живи; пмајуђи на уму све оне задатке, који га у најближој будућности чекају и водећи напослетку рачуна и о туђинским јавним и тајним тежњама и ровењима итд. потписати су дошли до уверења, да српски учитељи не врше у довољној мери свој утицај на живот народни, нити у том погдеду имају утврђена плана за заједнички рад. Неоспорна је истина, да о задатку учитељевом ван своје редовне дужности у школи постоје п данас најразноврснији погледи, међу којима се на — жалост — понајчешће чује онај, који тражи: „да учитељ гледа само своју школу“, који управо и не тражи од њега ништа ван школе одричући му и права као грађанину једне уставне п слободне државе Омемо ли ми и даље Дозвољавати, да се овакви накарадни појмови о нашем раду одомаћавају у нашем народу на штету нашег угледа у друштву, на уштрб најживотнијих интереса нашега народа. Држимо да је крајње време, да српски учитељи, као један део народне интелигенције јасно п гласно поставе себи скромне задатке, на којима ће радити ван своје редовне дужности, те да на тај начин удруженим снагама изврше што брже културни преображај нашег народа у духу савремености, у духу његових националних задатака на балканском полуострову Хоћемо ли материјално благостање. у народу, морамо свуда и на сваком месту доказивати потребу непре-