Učitelj

768 УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ

кидног рада и штедње; хоћемо ли слободан грађански живот, морамо. устати у одбрану грађанских права евију џ свакога; хоћемо лп уједињену Ведику Србију, морамо ту идеју пропети кроз све крајеве п запнтересовати њоме све слојеве нашег друштва итд. итд. О

У животу народа ретко ће се нађи примера, да је неки народ живећи у много срећнајим приликама, осигурао свој опстанак п развитак једино школом п наставом. За ту цељ школа је само једна установа у низу многих осталих. Ну, да је наш варод бар у једним политлчктм границама, да је колико толико одмакао од свог примитивног живота, мишљења и рада; да је бар толико културно спреман да води успешну борбу са најближим својим суседима — ми, српски учитељи, могли би се зар спокојније посветити чисто унутрашњем раду у школи нашој, оставЉајући другим Факторима, да живот народни упућују његовим задацима. У таквим сретним приликама, ми би могли с коришћу продужити рад, онако, како смо отпочели, расправљајући у нашем листу и на нашим 260ровима махом школска питања, исштујући резултате, до којих су дошли много напреднији народи п уводећи у живот све оно, што је према нашим придикама добро и корисно, али овако, опкољени свуда непријатељима, и вреднијим и лукавијим од нас; живећи у средини народа, кога на сваком кораку притискује незнање, мрак, нерад птд итд. — држимо, да, српски учитељи неће одговорити потпуно своме задатку, ако сву евоју брагу посвете само школи, чинећи се глуви и неми према свему што дави и притискује наш народ. Нама се чини, да смо ми до сада сав свој рад и сву своју пажњу и старање улагали само па децу пи школу. У том правцу и постигнут је неки успех, који се мора признати; али поред тор признања, ми несмемо из вида изгубити тај жалосан Факт: да се ученик, . који пз школе изађе и поврати средини из које је изашао у току неколако година ни мало не разликује од онога, који школу никоко ни видео није. Довољна је само та непобитна истина, па да нас увери, како учитељев задатак није само у школи но и ван ове ако се у пстипи хоће рад на образовању народном. Средина, у коју ступају наши ученици пошто из шкоде изађу, не само да непотном“же, да оно, што је ученик наставом п васпитањем добпо у школи расте и н,предује, но напротив. бујица нашег народног живота са свлма прадрасудама п сујеверицама, својим, зграби га као лако перце, носи и после неког времена враћа опет примитивном животу, што је сасвим прпродно, јер је ваш ученик и одвише слаб, да се њеној спли одупре И овда, шта најзад 2

Ако пустимо да и даље тако пде из године у годину, онда се упитајмо : кад ћемо стићи жељеној мети и кад ћемо се Џи ми моћи убројата у ред културних пародаг Ако останемо и у будуће тако „једностранп Т.Ј. да ћемо само школом моћи препородити наш народ и спремити га за велико дело свога ослобођења и ујединења, онда прорачунајмо: кад, ће то све битид — Хоће ли нас догађаји чекати, и шта ће бити онда кад други буду јачи и спремнији од нас. -