Učitelj

#10 УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ

Главном Одбору .,„Учитељског Удружења“.

Прегледао сам „Основе Шедаљоике од д-ра В. Рајна“ које су с немачкога превели г.г. Вл. Д Стојановић и Ал. Марић, п част ми је 0 том поднетп овај извештај.

Преводиоци су учинили добар избор јер Д-р Рајн је нознат као проФесор Педагогике п признат као писац на педагошком пољу, а поред тога, ово његово дело даје кратак прељед целе Педалогине, практичне п теоричне, те може згодно послужити као помоћно средство при учењу Педагогике у учитељским школама, а учитељима као средство за побу-

ђивање на размишљање о важнијим питањима из филозофске Педагогпке. Али преводиоци нису били тако срећни у самом превођењу, јер су

имали великих тешкоћа: 1 у том, што се с немачкога језика у опште тешко преводи на српски језик; 2 што је тешко превести нарочвто ово дело јер је у њему цела Џедагогика сведена на неколико штампаних табака, те је за то тежи стил; 3 што за неке научне појмове (н. пр. за неке етичке појмове) ми немамо згодних српских речи. — Поред тога, преводкоци као дасу се колебали, да ли да преводе верно п тачно сваку реченицу, илп да у том мадо слободније поступају, јер у преводу налази се једно и друго. А моје је мишљење, да, као што треба класична дела преводити са свим тачно и верно, тако исто треба преводити п овака кратка научна дела, у којима је свака мисао прециозно псказана, џ, може бити свака реч добро промишљена п одабрана. — Има још такиж дела у сриском преводу (н. пр. од д-ра Стоја); па кад се упореди превод с оригиналом, једва ђе се познати орптаналне мисли у српској књизи. Још ако у орпгинадном делу има осећања, одушевљења и појетскога полета, а у преведеном тога нема, онда нас ово лишава и опога идејал ога ужавања које пмамо при читању орпгинала.

Требало је, дакле, у овом случају, држати се строго изворнога дела тако, да свака мисао, како је немачки написана, буде псказана тачно п чотиуно на српском језику, без мењања саме мисли, без изостављања кога. дбла у њој и бег икаква додавања. Разуме се по «себи, да се при том мора придржавати особина српскога језика. — Неће ли се, или не може и се тако поступити, онда треба преводнти слободно. Али тај слободни превод треба да донесе и другу неку корист; у овом случају требало би да донесе више јасности, него што је има у оригпналу.

Ну преводиоци нису се држали доследно ни једнога ни другога начина превођења; с тога се ја с њима у том не бих могао сложити Држећи се, у овом случају, првога начина, ја сам покушао, да прва два табака рукописа поправим. Ко упореди те поправке пи превод у рукопису с немачким делом, увериће се: 1) да шма нетачњости џи погрешака у преводу; 2) да је немозућно на овај начин поправити цео рукопис, јер би се готово свака већа реченица морала мењати, а за то би требало толико псто времена, колико за мов превод; 3) да је потребно, да се овај