Učitelj

10 МИСЛИ 0 ПОБОЉШАЊУ НАШЕГА НАРОДНОГА ОБРАЗОВАЊА

лама, место да отвара очи народноме подмлатку, место да му шири поглед на свет и да му развија умне способности; место тога она га заглупљује и затупљује. Ученици, изишавши из школе, неутврђени како треба ни у писмености, нити развијени толико, да би осетили жудњу за читањем, забораве не само: све оно што су у школи „на памет“ научили, него врло често забораве и само читање и писање. Време дакле у основној школи проведемо, ако није са свим изгубљено, оно је веома скупо плаћено“ ')

Такав један пример имамо и у извештају једнога школскога надзорника, који вели: „У многим општинама, у којима постоје школе од 10—15 година — на моје велико НУдО 5 рекоше ми, да немају писмених људи. Отуда је ваљда и потекло оно те се каже, да деца у школи само дангубе“.)

Ето, дакле, и до сада је доста писано и говорено о томе, да уређење наше основне школе не одговара нашим приликама и потребама, и да би нашу основну школу требало пре"уредити тако, како ће она у истини спремати народни подмладак. | за онакав живот, какав га очекује, али се ова истина увек. порицала, а наши просветни управљачи не показиваху довољно воље, да се стање поправи.

Ну сада као да ово питање престаје бити питање, већ неоспорни акт. Сада је већ и са најнадлежније стране изречено јавно признање, да наша основна школа није уређена како би требала да је, па да од школовања у њој народни, подмладак може имати користи у животу, а у исто време показало се и добре воље, да се досадање стање поправи. У самом питању, које је поставио господин министар просвете: „Шта се може учинити за утврђење и унапређење изученога. у основној школи, код оних њених ученика, који не продужују школовање 2“ изречено је уједно и признање, да велики део · нашега народнога подмлатка, кад из основне школе изађе, не изнови довољно знања, нити се то знање доцније у животу утврђује нити унапређује, већ обично изветри из главе. А поред исказанога признања изречена је и жеља, да се томе нађе лека. Да није тако, зар би онда било потребе постављати овакво питање и тражити одговор на њега 2

Све ово што је довде речено, речено је у тој намери, да се представи сва величина важности ових питања, која је г.

7) „Школовање у Србији и његови резултати“. Проф. Влад. Карић, стр. 28. Беогр.. 1886. године.

89 Види: Просв. Гласник. Год. УП. стр. 513.