Učitelj

26 0 ПРИРОДИ ВРЕМЕНА

ходу, т. ] то је време у току кога се нога слободно креће У ваздуху и чини цело кретање. У корист те претпоставке, како се чини, говори и тај Факт, што у музици кретање с брзином од 0,1% сек. производи добро апдапфе, не одвећ споро, а не одвећ ни брзо. Осем тога, најновија испитивања, показују нам ла, по свој вероватности, оцена малог међувремена стоји у зависности од ритма дисања, по томе, што с изменом овога, моња, се и тачност оцена његових. У сваком случају ми можемо претпоставити, да при оцени малих међувремена, наше знање испуњава се сликама ма каквиг периодскиг радња нашега организма, на шта нас, између осталог, упућује и сљедећи Факт. Један испитач нашао је да брзина скандирања стихова зависи од брзине пулса; наиме, што је бржи пуло неке индивидуе, тим брже она скандира.

И тако, ми видимо да се оцена времена находи у завис“ ности од неких Функција нашег организма, од брзине промена слика и од к личине њихове. Одавде није далеко до претпоставке да појам трајања времена зависи # од физичке организације у опште, јер п од ње у неколико зависи; она може условљавати, хоће ли бити овај или онај карактер слика. Та, је претпоставка врло вероватна. Каква. би, на пр., била представа времена у комарца, ако би је он могао имати ' Да бисмо одговорили на то питање, морамо знати, да крила у комарца чине до 15000 махања у сек. свако то махање заузима одво-– јени (особити) нервни акт (радњу); по томе, махање крила. - у комарца, по свој вероватности, осећа се тако исто, као што и човек осећа брзо кретање руке, које траје, од при"лике, једну секунду Кад се једно махање крила евршава за · време од 115.000 сек. онда то међувреме осећа, комарац тако, као што ми осећамо време од једне сек. На тај начин, наша. секунда за комарца јесте 15.000 сек. или око 5 час. Према, овоме, ако замислимо да живот комарца траје месец дана, комарац би за то време могао преживети толико, колико ми преживимо за 5 година. Дакле, можемо казати да живот комарца, на жалост, није само ефемера, као што се нама чини.

Но нама је лако замислити још мању размеру времена. Неки Философи веле да се физички атоми јављају као носиоце неког дутовног живота; ако су они у праву, онда маленкост и простота духовног живота атома, мора бити сразмерна простоти њиховог склопа. Рецимо да у састав човечијег тела улази _ само милиарда атома. Пошто минимум времена које човек може схватити, замислити, износи 11500 сек., то минимум времена, замишљеног атомом, раван је 11500. сек. подељена, с милиардом, а то је цифра која се налази налеко иза предела човечије за–