Učitelj

28 _____0 ПРИРОДИ ВРЕМЕНА

организације физичке. Многи ће повикати: Та то исто је и Кант говорио, кад је утврђивао да је «време субјективна Форма "знања » Никако није то једно исто. Кант у опште није говорио о том псиголошком времену, његово време је математичко; оно је бескрајње (вечито), непрекидно и увек једнако; та је претпоставка слична у свему другим математичким претпоставкама. Истина, Кант је говорио д, је време. субјективна Форма нашег "знања, али ево у ком смислу. Као што је познато, Кант се борио са сувременим скептицима, који су одрицали могућност "применљивој малематици, а с 1им науке и о кретању. А да, л би било могуће учење о кретању, ако време, које се тамо узима _ су рачун, не би имало такве особине као што је непрекидност, једноликост, и Т. п, и можемо ли ми идеју таквог времена добити из опитај Апсолутно не. Опа је априорно постајање на· ашег ума. Ето о тој је субјективној идеји времена говорио Кант, а не о овој коју ми испитујемо. Канту је било нужно време за _ утврђивање учења о кретању исто тако, као што му је нужно било априорно појимање простора за основ ге метрији. Кант сје не само био далеко од. признања субјективности времена, која би потврђивала релативност нашег знања, него баш на против, идеја субјективности њему је нужна била као утук про-тив скептицизма и реализма. у

За потпуну карактеристику времена треба да кажемо две _-три речи о вечности, бесконачности и обј 'ктивности његовој. За то, "да би смо појмили шта је то вечност, замислимо себи светски

"разум који, услед своје времено просторне свебитности тј. (вечитости) може сав светски процес видети једним погледом Пред ____његовим тако брзим оком, које није везано ви с каквом садаш- њошћу, прошлошћу и будућношћу, сав светски процес у целој његовој историји развића представља се у један миг. За. такав ум не би било никаквих бурних потока појава, него све би било

"вечно, садашње, апсолутно, непокретно озад.

| Е

Такав поглед на вечност времена врло је обманљив, 6. "тога га и не можемо примити без критичко оцене са психо_лошког гледишта Основни знак времена је сљедственост (ред) момената. Одрицање сљедствености, јесте "одрицање самог вре · .· мена. Дакле. вечног времена нема, Философи говоре о вечном,

__„безвременом, бићу ствари, али то је већ нешто са свим друго.

и Шо се тиче бескрајности времена, она је појам одречан; ___бескрајпост времена указује нам бамо на немогућност наше свести да реализује представу крајности времена у његовој пе. __дини. Остаје нам још питање о објективности времена, т. |. 0 |__томе, да 3и постоји време ван наб, 580 какав предмет. Одго-