Učitelj

ТЕЛЕСНИ ДУХОВНИ И МОРАЛНИ РАЗВИТАК ЧОВЕКОВ |

При свем том десцендентна теорија задобила је данас стално место у науци, а њени поборници заузеше прва места међу научарпма свију времена п свију народа. Бој љути, који је трајао пзмеђу противника оба, "табора, начинио је епоху много сјајнију, него тридесетогодишњи рат у области религијског веровања. „И ово је борба — као што вели Јегер најглавнија међу свима досадашњима, јер су се њоме решиле најузвишеније проблеме света органскота “

Данас већ нема више ни једног природњака, који бп се усудио порицати, да се је човек не само потпуно развио из царства животињског у дугом низу различних промена и многих година, него да и он сам заузима у томе царству место истина као најплеменитији и најузвишенији, али шпак као члан тога царства, као чак и то, да је у томе царству то његово место најближе мајмупима.

Значај десцендентне тоорије најбоље се огледа у тој примени на аовека у његовом телесном, умном п моралном развитку.

Логична конзеквенца о томе изведена је из Факата, које нам неоспорно пружају упоредна анатомија, Филогенпја, Онтогенија и ост. науке.

Да посмотримо у најкарактернијим цртама најпре телесни развитак,

Човек се састоји па пстих материја из којих п животиње, узима у „суштини оне материје, којима се и ове служе за храну, подлежи с њима оним истим променама снаге и материје као и оне. Из ћелије постао пи развио се као п свака вишећелична животиња, расте као таква, покреће «се п осећа, дакле не сумњиво види се да је и он животиња. а

ко ела стуб п цео унутрашњи скелет увршћују човека у ред кичмењака. Пратећи развитак његов као кичмењака, помоћу аката, које нам | упоредна анатомија пружа, наићићемо да п он води своје поревло од једног пракичмењака, из кога су се п сви остали кичмењаци развили Свл преци овог пмали су своје претке, и тако најзад пашћићемо на његов, ваједнички са свима животињама, облик, пз кога се је он развио у току ми„љиона година.

Дакле, ставиш на то гледиште, да пон неоспорно животињском цар ству припада, а реду које је мајмунима понајближе, и признајући у исто време огромне разлике, којима се он, нарочито у умном погледу, издваја, не можемо а да не пстакнемо пту важну околност, да је процес развића од мајмуна, који су на људе личили, до људи, који су се истом тек од мајмуна издвојили, са својим физиолошким н морфолошким променама „далеко дубљи, него процесе развића свију врста мајмуна почевши од најнижих редова па до Катархина....

Узроке процеса развића, којп су најпре учонпли да од мајмуна који "на људе личе, постану људи који на мајмуне личе, дакле први људп, треба, "тражити у радњама прилагођавања; артикулисаном говору п усправљеном ходу. За овим физиолошким функцијама дошле су морфолошке промене, које су њима одговарале, као диференштање оба пара екстремптета п гркљана. Са овим последњим у свези настлупшла је најпре јача радљивост

.