Učitelj

које људи употребљавају, кад се нападају или бране пз даљине. Овај случај није познат код осталих животиња. Кад се дакле која врста навикне у маси на усправљен ход, а при том уме да се брани или напада оружјем оваке врсте, а уз то са што разновренијим социјалним инетиктом — те на тај начин буде компактнија, боље се ушчува, п задобпје, једном речју, више услова за одржање п т. д. то је извесно да ће се она морати издвојити п од осталих животиња, биће надмоћнија п дуже ће опстати,

Усправљен ход донео им је ту корист поред осталих, још, и што

"се навикоше на слободније кретање пи већи преглед. Ту су се сад пове-

ћале п душевне појаве јер су повећане границе осећаја вида, нарочито у по'леду разликовања димензија, а по том се је п глава навикла вежбањем и диФеренштрањем вратних мшшића на потпунију покретљивост, Тако су постали 13 мајмуна мало по мало, ако можда п у току безбројних генерација, најпре мајмуни, који личише на човева, па се из њих поступно.

развише људи који су дичпли на мајмуне, или пра људи, т ј. мајмуни, |

који се навикоше на усправљен ход и чије се тело, у пена промена, које се изврштипе над њима, разликоваше у свему од оних, који заосташе

на ранијој скали развића, пли од оних мајмуна, који Се у другом. правцу развијени. —

Сваки део тела закржљави, као што је познато, лугом неупотребом_ И најзад, ако се-никако и ни у ком правцу не вежба, или ће га са ПА

нестати или ће остати као бескорисан рудимент. Оваких органа, који су познати под именом „рудиментарии органи“,

имаде доста код свију животиња, па и код човека Овим рудиментарним органима разјашњавају се многе разлике између човека и мајмуна. Тако је човек престао да употребљава, више, део свога прпродног оружја, снабдевши се вештачким пробитачнијим и кориснијим оружјем. Зуби му пре-

стадоше више да служе за нападе и одбрану, него само као средство за. разбијање хране; отуда после закржљавише онп велики очњаци, а усне узеше другојачији став. Кад је почео осећати сву надмашност п надмоћ-

ност није налазио потребе да приликом опасности бега на дрва, већ као свој заклон поче градити колебе и станове. Тако исто неупотребом не-

стаде му и оних дугачких а оштрих канџа, које му не само ништа не.

требаху, него му сметаху Градећи себи одело, којим се брањаше у исти

мах од пипсеката, престала му је потребовати више она чупавост која га. је од истих заштићавзала.

Из аката које смо 0 сад изложили и којих нам је лесцендентна теорија, пружила, јасно се ВИДИ однос свију праваца развитка човековог. ·

Свана физичка промена у организмима вазда је повлачиља исижичке, а ОДА ЕН

овижг оцет зависио Је % социјални развитак.

"Развитак органа за осећање.

Познато је да осећање у главном чини разлику памеђу биљног п жи-

вотињског света. И кад оно игра тако важну уоп, О Е је да паУЧИТЕЉ . - : о#

ТЕЛЕСНИ ДУХОВНИ И МОРАЛНИ РАЗВИТАК ЧОВЕКОВ > 38