Učitelj

6 Мисли 0 ПОБОЉШАЊУ НАШЕГА НАРОДНОГА ОБРАЗОВАЊА

старога закона, јер — као што је напред речено — најглавнија реформа, која се овим законом хтела да изведе, то је, да бе што више научи и да учење у основној школи дуже траје, а то смо већ изложили.

При крају 1882. године дошао је овај законски пројекат и пред Народну Скупштину. И у Народној Свупштини чуле бу се многе значајне замерке у појединим одредбама предложенога закона, које се односе на повећање године учења и на. проширење наставнога материјала. Било је говорника, који су врло убедљивим разлозима доказивали, да није главно повећавати године учења ца да школовање донови користи народу, већ је главно, шта ће се у школи изучавати. Ако је оно, што. се у основној школи изучава потребно онда ће бити и користи од таквог учења, а ако то није потребно, онда дуже учење не ће баш ништа помоћи. Многи посланици из народа, и као родитељи и као добри познаваоци народних прилика и потреба, износили су своја убеђења, да народ од ондашњег школовања, своје деце у основној школи није имао никакве стварне користи, и да се стање неће поправити ни овим предложеним законом, јер у реду наставних предмета има и таквих, који неће донети никакве користи за практичан живот народном подмлатку, а нема баш оних, који ву корисни и потребни за живот, па је п у Народној Скупштини предлагано, као и у Глав. Проев. Савету, да се у основним школама упознаду деца са најглавнијим правима и дужностима.

Било је изјаве, да од установе виших основ школа неће бити никакве користи, пошто се оне неће моћи свуда завести, већ само где буде могуће, а таквих ће места бити врло мало, те ће и ова корист, која се од ових школа замишља, остати мртво слово на хартији, и онда неће бити ништа учињено, да. се старо стање поправи.

Тако нето велика већина говорника скупштинских изравила се против завођења продужних школа, јер се ни од њих, као ни од виших основних школа, не могу очекивати никакве користи, нити какво побољшање старога стања.

Али ондашњи министар просвете доказивао је свом силом, да су више и продужне школе баш највећи добитак, који се од новога закона очекује, и да по томе, сви.они, који су против "завођења виших школа и продужних школа, да ти војују против највећега добитка за, народно образовање, те на послетку буде решено, да и то остане по пројекту, и тако овај законски пројекат постане при крају 1882. г. „Закон о основним школама“, по коме се основне школе и данас управљају.)

:) Види: Стенограф. белешке. Нар Скуп. 1882. г,