Učitelj

8 мисли 0 ПОБОЉШАЊУ НАШЕГА НАРОДНОГА ОБРАЗОВАЊА

јим изрекама — пословицама — које су често много мудрије но Фразасте теорије учених људи, јер их је створило искуство Једнога целога народа у дугачком низу година. Тако наш народ вели: „Памет царује, а снага кладе ваља“, а овим је наш народ јасно исказао, како и колико цени знање и науку. За неписмена човека наш народ вели: „Остао слеш код очију“, а за писмена човека пак вели да: „Има четворе очи“, а овим је јасно исказао, како и колико цени вредност писмености.

Ничим се не може порећи, да ово нису чисти појмови, које наш народ има о вредности знања и науке, кад у истини данас памет царује, и кад је у истини сва огромна тековина човечанскога ума затворена неписменоме човеку.

Ово нам дакле даје најбоље уверење, да наш народ уме да појми и вредност школе у којој се тече знање, и која како сам народ каже =— „отвара очи“ човеку, те као да то неће бити прави узрок народној немарности према школовању свога подмлатка, већ ће морати бити некога већега узрока.

Да видимо. •

Наш сеоски сталеж, а то је највећи део нашега народа, бави се поглавито земљорадњом и сточарством. Варошки сталеж пак бави се занатима и трговином. Дакле, масу „нашега народа сачињавају: земљорадници, сточари, трговци и занатлије.

Ако се призна и усвоји, да из разноликих прилика потичу и разнолике потребе, онда, се мора и то признати, да из оваквих прилика, у каквим се маса нашега народа налази, потиче, и потреба, да се наш народни подмладак у народној школи спреми за онакав живот, какав га очекује. Према томе наша народна школа, поред читања, писања и рачунања, треба да даје својим ученицима — народноме подмлатку — још и иоуке из најглавнијих грана земљорадње и сточарства, из трговине и домаће радиности у опште, а уз то још и поуке о грађанским правима и дужностима. А од тога у нашој основ. школи добија се врло мало или ви мало, већ се место тога изучавају непо"требна и некорисна граматичка и синтактичка правила, и многе друге непотребне ствари за обичан живот, каквим живи маса нашега народа, као да нико не може постати „добар земљорадник или сточар, мајстор или трговац, а при том свесан“ грађанин, ако не би знао: шта је у реченици подмет а шта прирок, или ако не би знао чиме се храни камила.

Кад тако упоредимо прилике и потребе нашега народа са _ народном школом, другим речима, кад оно што се у народној школи изучава, упоредимо са оним, што је нашем народном подмлатку потребно да изучи и да зна, морамо доћи до уве_рења, да се то двоје врло мало или ни мало не слаже, т. ј.