Učitelj

240) ШТА МОЖЕ ДА УЧИНИ УЧИТЕЉ

требе читања развијено у довољној мери, дотле ми и не можемо говорити ни о каквом културно-васпитном утимају литературе на народ. Осем тога, ако се осећање потребе читања или боље интерес за читање не развије, онда од писмености нема никакве користи, јер писменост сама по себи нема никакву васпитну силу, већ је само једно од средстава, да се до васпитања дође. Ако се интерес за читање не развије, онда и писменост нема, вредности и мало по мало — заборави се. А то треба школа да РОКУ дечјим библиотекама !

Како дечје, тако и народне библиотеке треба, да буду у школској згради. То треба предвидети при грађењу нових школских зграда и извесан простор одредити за народну библиотеку. Скупи планови наших основних школа поред све скупоће тога немају. Чувар библиотеке и руковалац је учитељ, односно управитељ, који према месним приликама одреди време за издавање књига т. ј. у оно доба, када већина грађана има слободнога времена, а то је најподесније недељом после цркве. Узимање књига треба да је — бесплатно. -

Трошкове око тих библиотека треба да поднесу општине, а ако то не ће, држава их треба приморати. Осим тога могу се пронаћи и друга средства као: прилози, забаве и т. д.

Но, ако је библиотека заснована, то тиме није свршен повао учитељев у ширењу добре лектире. Библиотека. је мртво благо, ако се нико њоме не користи, а искуство нам показује, да се маса писменог народа не обраћа библиотеци. Учитељ мора да пронађе пут и начин, како ће то благо, што лежи у библиотеци, да унесе у масу народа. Да би се то постигло, треба да је осећање потребе читања, или интерес за читање развијен већ међу самим ученицима у школи. За њих учитељ треба у првој линији да се стара, да им пружи лепу лектиру и да у њима развије тај интерес те да од њих створи позније читаоце књига из народне би-