Učitelj

риканац гради нешто велико, снажно и по могућству просто. Овај правац к брзини и простоти учинио је, те њихови радови нису били на изложби тако лепи, као немачки. Највећи утисак од свију ручних радова из Немачке учинили су врло укусни и украшени корпарски радови с погледом на младост ученика, који су их израдили. Укус, осећање лепоте у састављању шара и у њиховом извођењу то је оно, што се овде допало Американцима. Они пак на против дају већу важност тежим радовима, који су непосредно практични као нпр. оправка покварених кола, тежачки послови у томе погледу, оправка плугова, поправка, поквареног намештаја, грађење столица, столови и т. д. Њихови ручни радови у њиховим одличним „АдтесиПите соПесек“, којих има много, нарочито у центру и западу сједињених држава, иду на то, да оспособе ратара, да све поправи, што би му се на алатима покварило, да може израђивати намештај и да може радити просте ковачке радове. Систематски рад, јасан методички пут, вештачко извођење — јесте оно, што се код Немаца може похвалити. Друга је разлика и у томе, што американски ученици добијају тако-рећи пола готову грађу, док немачки добијају сасвим неизрађену, сирову грађу. Американски ђаци добијају грађу, која је машинама већ припремљена, а сав рад рукама, који би се могао заменити машинским радом, за Американца је упропашћивање времена. Ручни рад се може тамо дакле, применити само на оно, што се машином не може израдити. На тај се начин на ручни рад полаже већа вредност; ручни се рад сматра као нешто племенито, што се иначе не може израдити, па се с тога боље и наплаћује. На изложби било је стручњака, који су уверавали, да такве вештачке дечје радове нису пре тога нигде видели. Американцима у томе погледу не достаје јасна метода, јер они још много експериментишу. Истина постоји велики број школа за ручне радове, али по некоји градови с ус-

песима таквих школа само рекламирају. Да, ву немачки ра: 19%

“