Učitelj

290 РУЧНИ РАД НА ИЗЛОЖБИ У ЧИКАГУ

дови уживали велико поштовање на тој изложби доказ је и то, што је неколико радова купио Пре ов Вилзон за, ушколски музеј“ у Филаделфији.

Када после овога сравњивања ручних радова из немачких и американских. школа бацимо поглед на разлику, увидећемо, да ручни радови Немаца представљају један, а ручни радови Американаца други правац у погледу педагошнке важности, која се полаже на ручни рад у школи. Педагошка вредност ручнога рада је призната у опште, али у томе постоје два правца. Први (основанији) полаже важност ручнога рада као на једно од васпитних средстава, а други има у обзир на првом месту практичну норист у потоњем животу учениковом, остављајући васпитној вредности тек друго место. Први правац хоће ручни рад, да развије марљивост и вредноћу, постојаности истрајност у послу, да развије естетички укус, да. развије милшљење и фантасију, јер спољашњи ручни рад, планирање и извођење нових радова и шара прати унутрашњи, духовни рад и т. д. Кратко, ручни рад развија интересе за, рад у опште. Према томе ђак плете корпе у школској радионици с тога, што се научи да време на рад употребљава, да ради у опште, па ако тај ђак у познијем животу постане нпр. трговац, онда. неће за цело плести корпе, али ће се интерес рада, који је у њему створен плетењем котарица у школској радионици, појавити тада у кругу са овим других чињеница т. ј. оних чињеница, које одговарају његовоме позиву. Међутим, други правац учи ђака да плете корпе с тога, да би знао у потоњем животу сам себи наплести корпу, ако би му требала. Но свакојако, школа, као завод за опште васпитање не може бити потчињена, овоме другом правцу, а ако то буде, онда је то васпитна, погрешка, јер васпитна школа развијањем непосредних интереса развија моралан карактер, те је с тога циљ школе

развој самога васпитника без обзира на практичну корист.

и