Učitelj

462 ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

да се сви Догађаји и појаве у разноврсном животу народном не могу подједнако тицати и свештеника и учитеља. Једне могу привлачити већу пажњу учитеља а мању свештеника и обрнуто Али, да многе потребе народне вапију за њихову заједничку помоћ, да много што шта у нашем народу тражи сложну сарадњу оба. фактора --- то је ван сумње.

Писац даље указује заједничко поље рада, на коље се могу сусрести и учитељ и свештеник. Просветне и моралне потребе народне, материјално благостање његово, наш оронули социјални поредак, идејали нашег народног нам ујединења, које нам је у аманст стављено — све је то благородно поље за солидарни рад и све: штеника и учитеља, на које их упућује писац. У религиозним потребама нашега народа опажа се недостатак истинског појимања вере. „Наш народ може се рећи, не разуме своју веру; многи не знају ни назив вере. неки само то и знају, а неки мало више од тога. Ова! је народ у самој ствари побожан, али је његова побожвост чисто спољашња; Форма и обред за њега су главни и сву суштину религије он представља у вршењу обреда“. За ово жалосно стање вере писац налази, да су у првом реду криви свештеници, као што св не може порећи, да су многа лица, која су и кроз школу прошла, остала онаква, као што су и она, која је нису видела. На материјалном и економском препорођају народном, учитељи и свештеници могу корисио послужити, помажући друштва која на, томе раде сада, или која би поникла у тој цељи. Као добри позназаоци народни, учитељи и свештеници треба примером да претходе у свакој новини, јер морају знати, да је наш народ у томе погледу конзервативан и да више подражава, но што размишља. Установљавањем подружина и груписањем више лица у заједницу, могу се лакше набавити ерества, нужна за усавршавањем пољопривреде, сточарства и т. д. Колико нам пак ваља радити на побољшању наших друштвених прилика, где је највеће зло и одакле треба почети, да пустимо самог писца, нека нам каже: „Породица је основа, друштву, а оно је основа држави; покренимо породице к напретку, створимо у њима услове за правилно и брзо рвзвијање, унесимо у њих оне идеје, од којих зависи добро и напредак човечанства, па смо тим радом унапредили целу државу. Нека сваки свештеник и учитељ учини у својој околини на овом послу, колико може; нека утиче на породицу, која дође у његов додир — и онда је учињено колосално дело... У нашим породицама овладала је дивљачка гру. бост у толикој мери, да не могу ни речи наћи за исказ зла, у које нас може ова црна друштвена појава одвести. Нема више оних