Učitelj

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД - 465

Свеске 10, 11 и 12, за Октобар, Повембар и Децембар 1894 године.

Св. 10. Читанке за народне школе у Хрвалиској и Славонији. Од М. Н. (евршетак). Исто тако нема разлога, да се загонетке увршћују у читанко за народне школе. Целокупној нас!ави циљ је да учи и научи децу логично и правилио мислити. Међутим да ли се загонетке могу логичним закључивањем одгоненутиг Не споримо важност загонеткама као производу народног мишљења, као умотворини народној, али немају места као наставно градиво за народне школе.

Остала је садржина свеске 10: Стварна настава у шегртекој школи — Школе у разни. државама — Прослава отварања српске народне учитељске школе у Пакрацу — Шта пишу наши педагошки листови — Књижевни преглед — Педагошки весник.

Св. 11 и 12. Педагошке догме. Од А. Герта. Шревод с немач ког. — Догме нису проста „начела или мнења. Начела постају догме кад у ширим круговима народа, или у извесном сталежу изазову живу наклоност или одвратност према себи, а поступном "све страснију партиску борбу. Распаљивана страст рађа слепу веру у истинитост општепризнатог мнења, а уједно мржњу на еваког ко то мнење опровргава. Тако постаје догма.

И у педагогици, у колико она није само чиста наука, већ и практична вештина, могу да постоје догме. Кад извесне идеје овладају целокупним друштвом и кад стотине хиљада родитеља захтевају да им се деца према тим идејама васпитају, практични учитељ мора да рачуна са тим захтевима, ма да педагошки мисли лац може слободно да испитује и да опонира струји времена.

Као педагошку догму писац сматра мишљење неких гимназијалних педагога, да једино т. зв. „класична настава“ (учење старог грчког пи латинског језика и књижевности) даје темељно обра зовање за све студије, и не само то, већ да једино класичка, настава даје и „Формално образовање,“ т.ј. једино тиме могу да св развију све способности духа. Ма да је све ово доказано као неистинито, ипак се и данас сл по држе тог мишљења многи гимназијски наставници.

Даље је догма и то мишљење, да је веронаука најважнији предмет наставе. Мислп се обично, да се наставом из религије може створити побожно чељаде. Али знање о религији није побожност. Како писац мисли, религиозни осећај може да се образује само васпитањем у родитељском дому; најјаче и најсигурније може