Učitelj

496 УПРАВНО ПИбАЊЕ У основној школи

Но има једна група знатних лекара и педагога, која држи средину између слепих присталица усправног писања и њихових одлучних противника. Ова група ослања своје погледе на овим разлозима :

Пошто кратка горња половина дечјег тела не даје слободне покрете као у одраслих људи, и пошто су услед тога и сви дечји покрети несигурни и слаби (што у осталом долази и од њиховог слабог умног развића), то и деца нису у стању да брзо пишу. Низање врста бива врло тешко и дете више црта него што пише слова. Зато и основне црте сваког слова више зависе од вида, него од слободног кретања руке. Зна. се, да је најпријатнија и за око најлакша вертикална прта, па зато није ни чудо што деца у почетку теже пишу вертикална слова по хоризонталној врсти. Што. год се више буде развијала рука, навикава се и дете да све мање оком прати сваку пртицу; оно стане више обраћати пажњу на своје мисли него на процес стварања слова, те тако писање постаје автоматски рад, као и једење, трептање оком, ход и т. д. Услед анатомскоФизиолошких узрока мицање руке од тела на десно постаје лак покрет за децу, врста пође горе и рукопис се нагиба косо, саобразно мицању пера.

На овој основици многи хигијенисти и педагози саветују да се деца најпре почну учити усправном писању, па да се доцније према навици на брго писање, пређе на косо писање. Др. Шуберт, Пелигер, Жавал, Норденсон и Виренијус заступају мишљење да ученици старијих разреда уче косо писање. Ови хигијеничари тврде, да се брзо писање не може постићи усправним рукописом, а брзо писање исто је тако важно за практични живот као год и брзо читање.