Učitelj

УСПРАВНО ПИбАЊЕ У обновној школи 459

правно писање. А зна се, да је „навика једна мука а одвика две.“

Сем тога, друга је погрешка та, што се расписом давао врло рђав појам о усправном писању. Тамо се вели: „усправно је писање оно, које иде право озгго на ниже, 'или оздо на више, а не положено с десна на лево, као што се то данас обично учи и пише, илп с лева на десно, што је ређи случај.

Овака саката дефиниција о усправном писању могла је само одбијати учитеље од саме ствари, која се препоручивала. Не може се рећи, даје усправно писање оно које иде озго на ниже „или“ оздо на више. То је апсурд! Само главне прте код усправног писања имају вертикалан правац а помоћне или спојне црте опет су косе, макар и у блажијем нагибу. — Сем овога, не може се рећи да се данас „обично пишес десна на лево“ а ређе с лева на десно, — кад се зна даје наше писање увек с лева на десно а никако с десна на лево. Овакав начин писања је само код неких источних народа, н. пр, Турака, Евреја и т. Д. |

Трећа је погрешка, што се у распису вели, да десна рука при писању мора бити наслоњена на клупу „на средини“ подлактице. То не стоји. По правилу мора три четвртине лакта бити наслоњен на клупи.

Сем ових главних има још неких ситнијих погрешака, које према овим главним у присенак долазе, те их нећемо ни наводити.

Министарство је, као што се из расписа види, било уверено да је усправно писање корисно и природно, те га тако и препоручује, а међу тим наређује да се чине пробе у школама! Ове противности само се могу тумачити тиме, што ни само министарство није дубље проучило то питање, него је, верујући хигијенским ауторитетима и педагошкој моди препоручивало учитељима да га усвоје, а бојећи се пренагљености, наређивало је'пробе.