Učitelj

480 - СРЕДА ТОША ди би 1.

сте били милостиви или немилостиви, па да ми лепом“ искрено кажете, :

То беше задатак који сам деци дао да саморадтом израде. То рекох и оставих децу да размишљају. А, докле су она размишљала, ја сам их пажљиво посматрао. И ако још не почех питати, и ако још не добих одговора ни једног, опет сам се сад осећао задовољнији, него пре кад су одговори летели после сваког мог питања. Задовољан сам био што сам пред собом гледао како деца мисле, што сам гледао како она сад претурају своја дела и поступке, како их преврћу, мере и оцењују, како им савест показује на добра. дела и вели: то ти је лепо; а како опет открива рђава дела и вели: то ти не ваља, ту си био немилостив. А цела та њихова духовна радња сад је морала до дна душе проносити оно што је, можда само озго. пливало. И доста је било да се то промеша и прође кроза све кутове душе детиње. Јер, ако-у души не остане све, остаће много више него иначе.

Док сам ја тако посматрао децу и мислио шта се од прилике чини у њиховим главама, деца почеше дизати руке. Кад се више њих јавише, почех нитати једног, другог, трећег и т. д. У том куцну чаб. |

Мало пре беше ми претекло времена од часа, сад ми је недостајало. Трабало би-ми сад читав сахат па да довршим што започех, а све на име предавања поменуте Христове приче. Но морадох прекинути, једно што немадох времена да довршим, а друго што сам видео да морам још мислити о томе како да изведем ову дечју саморадњу. Јер овако на брзу руку смишљено, свакако није било у свему добро. То сам одмах опазио по првим примерима, које ми деца почеше казивати из свог живота. Ту сам одмах опазио нешто врло карактеристично и интересантно у овоме: Прво, деца су наводила махом ситније и мање важне примере о милосрђу