Učitelj

У

ЈИТА ДА ДАТО ОПИЛАДИНИ ДА ЧИТА

НАПИСАО ТОИШЕР из Прага

–Мото: „Пезеп ЂИдеб одег уељидећ“

Број књига и списа, који су намењени младићском добу, заиста је непрегледан; те су књиге за нежну омладину, за зрелију омладину, за децу сваког узраста од 8“ 15 год., за моје младе пријатеље,“ за добру децу, за омладину и народ, за добре дечаке, за добре девојке за све етупње старости и рада; безброј књига, књиге велике и књиге мале, са сликама и без слика, јевтине и скупе, увезане и неувезане. На гомилу већ изашлих књига гомилају се сваке године нове књиге. Ко би могао све то — боже сачувај, све! — ко би могао само већину тих књига прочитати, да би за тим могао одабрати за своје милер Потреба читања за омладину је све већа; нека деца готово прогутају поједине свеске и свешчице недељу за недељом. Ипак је срећа, што дародавци нису наменили за читање све књиге, које су купили и омладини поклонили, а по некад је срећа и за оне, који примају поклоне, што не прочитају све књиге, које су им дате на читање. Јер много читање је омладини одлучно штетно. Шта више пре треба желети, да се наше малише више воде у поље, да се више забављају игром, која иште телесног рада и кретања, него да непрестано згрчени седе над књигом и читају, док не огрбаве и не постану кратковиди. Ако хоћемо да одговоримо на питање: шта да чита омладина, онда мо. рамо пре свега нагласити: не много; не разноврсно! То шкоди телу и души.

Али штета је само онда, кад се премного чита. Деца треба, да читају. За сажаљење је дете, које неће ништа да чита, за сажа-