Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД из сна, отвори · очи, чула одмах примају утиске; али самосталног расуђивања може бити тек пошто у мозак придође довољно крви, за шта је потребно извесно време (то је време полусанице, буновног стања). И у том кратком времену могуће је утицати на до-. тичну личност и изазвати у њој извесно осећање. После казанога јасно је, за што се полусаница опажа поглавито код фФлегматиче них и пунокрвних, а ретко код лако покретних и у опште сангвиничних личности.

Међ „разним вестима“ заслужује пажњу белешка: Неколико речи против сувременог женског образовања. Познати пеихијатар Џеме Брун прочитао је у лондонском медицинском друштву реферат „о важности пола при образовању.“ Ту су изнесени закључци науцне медецине против умног претоваривања ученица. Инглески се научар бори против тежње, да се не узимају у рачун разлике у духовној организацији оба пола и да се подједнако васпитање даје дечацима и девојчицама, како би се на тај начин женскињу дала могућност да мож» конкурисати мушкињу у евима врстама послова, По мишљењу Бруна, мушкињу је од природе дата снажнија. воља. већа предузимљивост, страсност и енергија, док је међутим женсвиње више пријемљиво, способно да воле, спокојно и постојано. Тим пеихичким особинама одговарају особености у строју мозга, и у том погледу закључци Брунови имају озбиљне вредности, јер је он многа мерења и др. испитивања мозга чинио.

Васпитање, по мишљењу Бруна, може бити правилно постављено само на основи Физиолошких података о строју мозга. Па ипак т. зв. више женске школе у Енглеској теже да женскињу даду готово исто оно образовање, које млади људи добијају. То је неомислипа, која шкоди здрављу женскиња. У једној сличној школи Брун је н. пр. нашао, да од 181 девојака. које материјално добро стоје, 181 пате од главобоље, Исто тако девојке, претрпане у вишим школама, жале се како им је памћење ослабило и како су расејане, несповобне да усредереде пажњу на један предмет, а по неки пут, налавећи се у полусвесном стању, не знају на ком се месту налазе, Може се приметити, како су слабе, лако узбудљиве и нерешиве. Даље Брун наводи поједине болести, којима је узрок неправилно васпитање при чему нарочито напомиње, да у добу од 19--20 година јектика сатире много више девојке но младиће:

Из свега овога Брун изводи, да женекињу не треба давати образовање, које се мушкињу даје.