Učitelj

КАКВЕ СУ ДАНАС НАШЕ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ 623

од школе скоро на 10 минута, у једном потоку, а школа опет на неком малом заравњу у брду, око кога се са свих страна спушта таква низбрдица, која јако отежава приступ школи, а нарочито зими. — Од дупске школе гора је ариљска. Њено је стање такво, да не може црње бити. Куд се код човек по њој макне; свуд налази таку помрчину и загушљивост ваздуха, — једно због снискости прозора и тавана, као и тескобе соба, а друго и прохода у близости, — да је посве немогуће више ма какав посао радити, у таквој назови — кући, или боље рећи кошари. У интересу је дакле здравља деце и доброг рада учитељевог, да се у најкраће могућем времену замени ова зграда са новом. Колико год деца добијају у науци, толико два пут, ако не и више, очевидно руше и губе своје младалачко злравље у ћумезима ове „катакомбе.“ — Ариљске газде утркују се, који ће бољу, лепшу и горостаснију механу и кавану подићи. а подмладак свој шиљу ла им се за бољи и срећнији живот спрема на буњичишту великољепних "ханова. — Ивањичка је школа гора и од ариљске. Изасланик вели о њој: „Учитеље и ђаке нашао сам све на окупу, али не у школи, него све по неким мрачним магазама, подрумима, сниским и до зла бога загушљивим и тесним собицама, у кућицама од посве слабог материјала. — Једном речју, ђаке и учитеље нађох, али школске зграде ни једне једите, која би мапо чему год могла уверити, да се још и данас у оваквим ћумезима сме и може жалосна младеж школовати.....“ Међу рђаве школске зграде иду још: бачевачка, која је сва испуцала, прозори хартијом залепљени, пожешка женска школа, која много личи на пограничну караулу, субјелска, скакавачка, косјерићска и каранска. Школа заглавачка је у средини између механе и воденице, тако да никад није мирна, уз то је још и тескобна.“ —