Učitelj

688 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

и св. Саве“, у издању г Љ. Стојановића ') Овде ћемо навести из ових биографија само оно што се односи на учење и васпитавање Растково. Дакле, оно, што се односи на прво учење и васпитавање нашега првог архијепископа и учитеља.

Први животопис у Даничића од 1860. год. говорећи о рођењу и крштењу Савином, вели: „нарекоше шме јему Растко, и „убо и вјело о госиоди добре богу врзасте Устрабљшу (оустраблљ„шоу) жеј)у се отрочети вдаше и учили се светим књигам, родитеља . же јего јестаства безмернују љубав к њему имушта несит(нјоју „душеју присно на њ зреста, но и велможи ихс њими глаголаху „јак сђ хоштет бити изештњејшиз) в брати својем. Бе бо и от„роче благоразумно и весело душеју, и в ученију преспевав, и ра„умом в дјетском взрастав удивљен.. . .... Взраста же дошњд љет. „еј (15) отделише јему родитеље страну некоју држави свовсе, от„ходити јему од отца на поглумљење) с велможами и с благо„родними јуношами веселити се. Јуноша же в вкус приод разума „светих књит, паче чешће сих прочиташе“... Али поред свега тога он науми да остави сва блага овога живота, која су му као владалачком сину била приступачна, или могла бити, и прими се „деснога пута .., аоученијем књиг упражњавт се“. 5 За тим, после овога учења, читања и повлачења желео је манашки живот. Кад су га хтели родитељи у 17 години да жене, он је избегавао брак и најпосле побегне у св. Гору.

Друга. два рукописа по обилатости материјала остају иза овог првога, али се узајамно допуњују, но више са стилистичке стране, што се нас за ову прилику не тиче. Ми ћемо навести само оно место из извода Доментијанова, што га је штампао г. Љ. Стојановић у ИТ. Споменик срп краљ. акад., које нам је потребно за нашу задаћу. Рукопис укратко наводи рођење и крштење Са-

_ 1) Стојано вић Љ. Споменик краљ. врп. Акад., 1. Стари ерпеки хри совуљи и т. д. у Београду 1890. : 5) дустрабити св == соттођотатв (Даничић, Рјечник старина, Ш. етр. 38") У овом случају значи ова реч: шп јата зе соттођотамтввеј = пошто је већ одрастао, ојачао, а ово има свога значаја, јер се види када су деца почињала да уче“ (О томе види ниже у току саме расправе.

3) навештвиђ — ехишиз (Даничић. Рјечпик старина Т део, стр. 407) а вначи ивузет, у ивузетку изврсан, особити, вап браће своје. 1) поклоумлеине — јади (Данић. Рјечник старина Ш део стр. 328), т. ј.

шала, играо, забава, :лума ва оеу реч погледај и први део Рјечипка глоумђиђ зеепеце: о то послахђ мов глоумце Радоћ Воукосалића 8 дроужбомљ на ваше светце, нека намђ ввевлн. (Мол. ветђ. 557).

5) Доментијан. Издао Даничић, 1860 стр. 4,5 и 6.