Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 699

ћање народно. Да се снага ученика не би расипала и трошила штетним и узалудним напорима, изоставио сам из нижега течаја приче из историје старих народа. Историја Италије је сведена на ово: полазећи од познавања људи и догађаја из нашега пре порођаја, дете се лагано уводи у старија доба, учи познавати какви су били најважнији догађаји и најзнатнија лица у историји човечанске цивилизације и на који нам је начин предата у наслеђе тековина велике отаџбине са Римом на челу. Географски су појмови доведени у сагласност са овом сврхом и ослобођени научних теорија које су деци овога узраста просте, празне апстракције. Кратак преглед права и дужности, као предмет за испит, био је сведен на појмове који су се тицали промене Устава, позитивног закона, и при том само се руководио мишљу да затворим врата катихизмима морала и излагању какву драго претенциозне доктрине, ниједне речи нема у програмима о пре давању морала, нити је то предмет из којега ће се питати на испиту. Морал се учи, пре свега, из примера родитеља и учитеља; он треба да истиче као последица из предавања свију предмета, а нарочито оних помоћу којих се утиче непосредно на уми осећање; о моралном васпитању, онако исто као о грађанској свести и добрим навикама које су му спољашњи украс, треба да посведочи не испит, него побољшано владање деце у породици и у школи, где се она једино и спремају за друштвени живот.

Мој предходник (т. Босели) признао је био важност принципу, да морално васпитање не би требало да је нарочити предмет наставни, из којега се полаже чак и испит, кад је подносећи Вашем Величанству на санкцију упутства и програме од 1889 год., објашњавао и оправдао ћутање у погледу религиознога васпитања, обезбеђенога друштвеним миром.

Дужност ми је сад објаснити још одлуку, због које програми и испити, сведени поглавито на матерњи језик, практичну рачуницу, лепо писање, историју, земљопис Италије, права и_ дужности грађанске, не обухватају ни певање, ни гимнастику, ни цртање, ни лекције о стварима, ни радове са иглом и остала веџбања у васпитном раду. а то су све предмети који су били уведени у школе италијанске.

Гимнастика и певање су хигијенска и дисциплинска средства, која се угодно и корисно могу употребити за време одмора. Њих, дакле, треба оставити учитељима да се свима користе по својем нахођењу, само да, употребљујући их, не створе опет једно занимање које би оптерећивало ученике. Тако се исте може рећи