Učitelj

718 ШТА СЕ СВЕ МОЖЕ УЧИНИТИ У школи

апсолутне истоветности нигде нема. Па то важи и за говор или језик једнога народа. Познато је, да свака српска земља, носи као одлику и говорну разлику. Тако је иу самој Краљевини Србији. Сваки округ има разлика у много чему, па и у говору. Чак и поједини срезови једног истог округа имају неких говорних разлика провинцијализма. А узрок томе биће у овоме:

1. Географски положај српске земље веома је неповољан за јединство говора. Растојање од Солуна до Будима и сувише је велико на коме огромном простору живи наше племе. Као природна је сметња само земљиште. На том су простору највеће планине Балканполуострва: Шара планина, Дурмитор, Стара Планина и др.и највеће реке: Сава, Дунав, Тиса и др., што је све било сметња да народ једног истог језика долази у додир и уједначава свој говор, а сувише згодно земљиште за развијање партикуларизма говорног. ;

2. Што је наш народ подељен на много политичких делова. Један део нашег народа живи под хегемонијом“Немаца и Маџара и принуђен је силом околности да прима, које с културом, које нуждом политике, многе њихове речи. Други. су делови под Турцима и Бугарима. И од једних и од других нам је народ попримао многе речи. Коме још нису честе на језику и сувише популарне (турске) речи: ћуприја, јок, кашика и т. д.: Услед тих политичких подела настало је сепаратизма: ретко ће се састати Србин из Баната с оним из Охрида и Шоп под Витошом са Личанином под Велебитом. А то немешање и сам језик подругојачује. 3. Због тога, што наш народ стоји културно ниском слабу · потребу има за књигу, а књига би била моћно срество за духовно јединство, а и уједначавање говора. И на послетку ,

4. Што је природа свију Словена да теже за децентранизацијом у сваком погледу, па и у говору теже патрикуларизму. Због тих свих узрока наше племе, које једва броји на десетак милијуна Сдуша, има таквих говорних разлика: три дијалекта, а и сувише много провинцијализма! Упоредимо ли Шопа са Искре и Црногорца излази нам сва та неједнакост у правој боји. И ако је то један језик, јер упоређен с другим словенским језиком, нпр. бугарским, видеће се да је и тај, који највише одступа од књижевног језика, ближи њему но бугарском. Мешавином језик много даје али и много прима А опет задржава своје обележје. Према томе овд. говор, у Врању, не треба сматрати као погрешан, већ као један облик српског језика, али га треба помоћу