Učitelj

724 ШТА СЕ СВЕ МОЖЕ УЧИНИТИ У ШКОЛИ

антене пиеет те нит ери цревне

дан без црте.“ Деца треба увек да имају при себи једну књижицу где би многе речи и реченице бележила.

По плану изведених писмених веџбања у нашој школи готово и нема И књижевност, која би као упуство за писмена веџбања служила, готово не постоји. Рад пок. М. Шапчанина: „Грађа за писмена веџбања“, који је подавно написат остао је усамљен. МИ за то би требало написати упуство. И ту би Удружење могло да учини своје.

4. Најпосле долазимо последњој радњи у настави матерњег језика — граматици. Она се предаје још у другом разреду, По моме мишљењу у 1. и П. р. не би требало никако учити граматике и не дангубити празним дефиницијама: именице, заменице, и т. д. а више дати мах говорењу Пошто се пак савлада говор, онда овај може послужити као материјал при индуктивној методи за учење граматике. У Ш. р., па даље, треба учити грама тику али и ту не повлачити фине разлике између збирних и вештаствених именица и томе подобном, већ утврђивати облике говорне, акценат, синтаксу. У основној школи граматика. није циљ већ срество за исправљање говора, да утврђује оно, у што се сумња да је правилно. Њу треба везати за читаначке чланке и писмена веџбања.

Згодно је задати оваке граматичке веџбе:

Ја ћу тражити од учитељ. (деца да мету наставак)

о ~ „ мајк.. . и: % " у о пе Витас. И > | "а деке « Па – Дао сам ваш. оц... О па “ 5 „ наш. сестр... | ЗА | У „ твој. сел.. ОИ А “

> „ општинск.. власт. ис 1 ОД,

На крају пак да речем, да би се деца потстицала да правилније говоре, треба их за правилан говор награђивати. То треба чинити јавно о школ. свечаностима. Као награде могу сеједино давати добре књижице и на сваком кораку треба претпостављати те ученике, како би се правилном говору давао мах, а неправилан сузбијао.

Све довде речено, може се у кратко рећи овако:

1. Ради стварног напретка у Српском језику, треба повећати број часова том предмету у местима, где говор одступа од књижевног језика,

2 2) 22 4