Učitelj

ПЕДАТОШКИ ПРЕГЛЕД 741

љубав према истини и лепоти, првобитно врело његових мисли шири се и захвата душу слушалаца. Оваким се, дакле, читањем не олакшава само читаоцима разумевање, него се још привикавају слушаоци да воле писца. Гласно читање олакшава разумевање и живо осећање; што се добро разуме иживо осећа, то се готово и хоће, озбиљно пак нешто хтети, значи почети радити.

Да се ово постигне, прва је дужност доброга читача да се не истиче испред писца чије дело чита него да помогне слушаоцима да га боље разумеју. Ипак ће ђак то моћи постићи, ако цџ сам осећа шлио ЧИ, ако воли оно штпо жоће да % други воле. 3 Треба се при овоме само чувати од извештачености, јер ученици, само ако је примете, губе према учитељу поверење основано на читању, без којега нема ни утицаја васпитачева на ученике. Кад чита читач треба да пази да буде природан, ау његову ће изражавању бити природност, ако оно потиче тако рећи само од себе, искрено, просто и непосредно. Никад човек не може оно што осећа исказати аутоматски, да се при том не види у колико шта он воли и шта мрзи, шта хоће, а шта неће. Хоће ли се да се нађе прави израз сложеном каквом осећању, мора се о томе мислити и судити. Осећање би се изложило опасности да залута ако га разум не би руководио. Да би читач добио права да се зањ каже да је искрен, треба да су муу свести сагласна пишчева осећања и идеје са идеалом истине и доброте које он сам има, а то се не може постећи без студије. Сем тога, није довољно убедити се да се треба изједначити, идентификовати са писцем, него ту има много случајева које треба разликовати. Чита ли се каква песма Ламартинова читач треба да има на уму скуп личних особина песникових, његову персоналност. Ако је то драма, треба гледати на особине појединих лица. Чита ли се каква сатира, треба више истаћи намеру пишчеву, него ли особине појединих лица, јер су она у овом случају само симболи и т. д.

Али читач треба, не само да искаже што осећа, него и да оживи оно што чита. Како да се то постигне»

Читач је тумач, и задатак му је према томе поставити све на своје место т, сваком лицу дати, његову властиту физиономију. Чита ли се дело каквог писца, не треба губити из вида средину у којој је поникао, прилике које су га окружавале, идеје које су га занимале и т. д., не губећи, разуме се, при том из вида да велики људи раде, руковођени погледима на будућност, у корист апсолутнога савршенства, те да су им дела тако вечита. Ми тра-

УЧИТЕЉ 49