Učitelj

784 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

„мађаше својих одабраних ученика, бјеше их свијех до 3500, с „којима је врло много опћио, те им изјашњивао тамна мјеста „Св. писма. Његови ученици не видоше га нигдар беспослена „већ шли учаше дјецу, једне познавајући са, словима, другима тој. „мамећи смисао писанога, терећим, вежбајући, руку к пнсању.“,). То нам вели легенда, која је могла бити писана најдоцније прве половине ХГ. вз). У исто време оставила је нам помена, како су ученици словенски апостола учили децу читању и писању. Ради јасности да наведем овде како су се деца учила писмености у Дубровнику за време прве четврти ХЛУ века. У једном делцету о васпитању у Добровнику за оно време вели се ово: „При валани училаељи за прве почешке узели би свако дијетав за се, тае би га учили познавању слова алфабетичким редом пак би за тим прешли на срицање и на словкање (изговор речи), док би се на по кон дошло до читања “з). У истом делу мало ниже: „При писању училиељ би водио руку ученика да шише те би се звао по све заддвољним. кад би га до тога степена дотјерао да му метанимни знаде преписалпи образац.“ Исто ово налазимо и у држави деспота Стевана, Лазарева сина. То се види и из књиге Константинове, где се напомиње којим редом треба деца да уче писати слова, па је Оставио и имена слова, како су се онда звала. А, веде, глаголе, добро, ве, вбло, и т. д.

Према овоме изгледа да је свуда у српским земљама био

један исти метод при почетничком навикавању ученика да чита.

и пише. Деца су се прво упознавала са појединим словима алфабетичким редом, пишући слова на извесним таблицама, за тим научили срицати поједине слогове, и најпосле изговарати речи или што се вели за св. Клименту, „тумачећи им смисао писанога.“ После читања слова, слогова и речи, настало је учење да ученици науче писати. Исправа је учитељ водио детету Руку, или као што се вели у житију Климентинином „вјежбајући руку писању“ или као што је то у Дубровнику била за време прве четврти ХГУ. века, при писању учитељ би видио руку ученика да пише“ Све ово показује метод онога времена при почетничкој обуци. Даље резултате из овога нека' изводе позватији од мене, а ја ћу додати још само то да ученик, који би се

) Јас16. Оре с. 64.

5 Поваковић, Ст. Први основи. књиж. стр. 528 и 51.

5) Адатоу16 Угек о. бтадја ха 1ујотјп Фиђтоуаске редасовтје.. Кпјузтеа та пебеје ХУ Гартеђ. 1885, стр. 923.

она.