Učitelj

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 787

Чан с ЦИЕ НИ :

„Сопзбал тиз таастабег 8). Најпосле могло би се рећи — па у Далмацији се налазе ти изрази за то, што је она близу културне. Италије, па је отуда прешло у Далмацију. А зар није било општења између Срба» Зар се ти изрази нису могли да преносе из области у област. Најпосле кад се сетимо рада св' Климента у Охриду и кад видимо колики је размер у обучавању био развио овај просветитељ Срба, онда отпадају сви прекори и замерања. Изрази су створени још за време св. Клименте и његових ученика. Ученици Климентини могли су ту терминологију усавршити и предати је својим ученицима, те да је ови разнесу по свима српским областима. Према документима, толико имађах да кажем о почетничким школама старих српских области за време првог периода, разумем области, у којима је имало превласт православље.

Што се тиче више наставе у тако званим столним или катедралним школама или по манастирским школама, тешко је на шта одређено рећи. За тај одељак наставе у оно време немамо никакво грађе, мањ оно што се помиње код Дукљанина и у животу св. Клименте. Видели смо да је Дукљанин превео летопис на латински због младића, који беху Романи те не знађаху словенских слова. А то значи да су ученици пошто су већ свршили са почетничким учењем тражили да што више науче, а нарочито у Беру, као архијепископији, где је била и стална школа. Славенски-српски младићи знајући словенских слова, читали су на свом језику житија и друга богословска дела, које је морала имати архијепископска столица. Ну то још није довољно, то нам казује само штт је била лектира младићима, који хтедоше да се угледају на животе светаца. Ну како се предавало тим младићима "као. да ћемо више видети из живота св. Климеите. Тамо се вели на једном месту: „он навешћаваше науку Саасилпвљеву свима уче ницима на укусно, разговарајући се с њима о саасоносним налрећењу Христовом и о науци божанској“). Тако је Климента научио од својих учитеља. Тако је предавао својим ученициза ит. А. Најпосле тако се морало иу Бару предавати, јер је то био општи метод средњега века. Сва предавања односно богословља и философије у средњем веку предавана су. акроаматичким начином (т. ј. учитељ прича а ученици та слушају). Најглавније ствари из предавања расправљали су сами ученици препирући се међу

1) ЈЂЕ р. 18. 5 Јагић, Не. Ејаји. стр, 64.