Učitelj

788 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

собом и у исто време вежбајући се у дијалектици. Оваква предавања била су живља у столним школама, но у манастирима, Олт поманастири су се морали пестарати за тито боље богослове ско образовање, особито због разних јереси, које су сваки час ницале на Истоку. Исто тако тражило се и више богословског знања и за борбу са богомилством, које тада најјаче напредоваше на Балканском Полуострву.

Из овога се види да је у свима школама нашим средњега века владао правац црквено богославски, јер тада беше највећа потреба у спремним и образованим људима за цркву особито у борби са разним јересима.

Још нешто, чини ми се, треба да напоменем на овом месту. Како је Византија била у близини, а богата књижевношћу особито историском и богословском то је она имала јакога утицаја на суседне јој области. Нема сумње даје исто тако јако утицала и на српске области. Борба догматичка, борба са јересима, разни богословско философским покрети у Византији у ХГ и ХИП веку, изазвали су врло богату богословско-философску литературу. А сваки покрет у Византији одјекнуо је и у последњи кут Балканскога Полуострва. Отуда мислим да је постала жива потреба да се учи грчки језик. Извесно се може узети да су и у томе манастири предходили. Св. Гора била је средиште источнога хришћанства и источне образованости. Ту се учило, поред осталога грчки језик, учило се сликању слика, растварању злата за позлаћивање књита и т, д, Онај Србин, који је отишао у Св: Гору, ту је морао научити грчки. Ну поред тога, мишљена сам да се грчки језик учио и по манастирским школама, тим пре што већ имамо по неке обрасце за учење грчкога језика, што сам још напред поменуо. Ово моје мишљење ослања се и на то, што видимо врло многе преводиоце У другом периоду. А ваљда и први се период није задржао само на Ћирилу и Методију и на његовим ученицима.

За све време првога периода па и за време средњега века у српским покрајинама нигде не налазимо универзитета. Питање је да ли су они Срби, који су хтели вишега образовања за време првога периода ишли куда на страну, ван своје отаџбине. На пр. у Цариград, у Солун и т.д. Многе великожупанске синове видимо на разним дворовима, нпр. у Цариграду, у Преславу, за време бугарскога цара Симеуна, већином као бегунци. Да ли за то време, који од њих употребио прилику да се посвети вишем " образовању, слично ономе, што је учинио цар Симеун у свом