Učitelj

814 ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА

лигиозна осећања, која су подстакнута нарочитом садржином естетичних представа. Како се према томе сви саставни делови естетичног осећања могу свести налдушевне покрете, код којих се може доказати дејство вољино, то може ова, свакако у нарочито заплетеном облику, бити сматрана и као основица естетичног осећања.

Ближа примена овога гледишта на различите 06лике душевних покрета мора се оставити детаљнијим описивањима психологијским. Овде ћемо указати само још на два момента, која су од важности за општи однос осећања ка вољи. Сва се осећања крећу између граница бола и задовољства. Ове се опреке могу непосредно свести на опречне односе воље ка њезиним објектима. Свако је хотење позитивно или негативно. Или тежи коме предмету, или се опире од њега. Тиме је свођењем душевних покрета на реакције воље уједно дат у неколико рачун и о томе, да сваки. душевни покрет представља тоталност, у којој се губе потпуно различите компоненте. Додуше се може чинити као да јеи воља у својим потенцованим облицима резултанта више простих вољних аката. Али ту су сви вољни акти, изузимајући онај, који се у истини извршује, присутни само као просте представе у нашој свести. Што се збиља хтело само је једно, само се унутрашње и спољашње вољне радње, којс су у вези, могу симултано спојити. Тада је последња радња само непосредно повратно дејство прве, правца воље на представу,а не засебни вољни акат.

И тако можемо можда са већим правом. но што би се могла воља из осећања извести, извести управо обратно из хотења остале облике душевних покрета. И заиста, код свих оних стања која означујемо као осећање, желење, хотење нису у питању Ффактични различити облици догађања, но процеси, који су скрози