Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

——_– —

ОПШТЕ ОБРАЗОВАЊЕ (по РУСКОМ)

Један од угледнијих руских професора, Н. Карјејев, штампао је један свој чланак о општем образовању у журналу „Рускаја Школа“ за 1891. годину, а у свесци за Октобар (стр. 56—93). Извод из тог његовог чланка доносимо овде.

Писац на првом месту износи своје успомене из ђаковања у вишој гимназији, што је било у другој половини 60-тих година. Тада се код њих, у Русији, водила ватрена борба међ заступницима класицизма и реализма. Ђаци прате све то, и самостално стварају своје мишљење о томе: какво треба да је њихово образовање. При том послу њихов је критеријум: интересност предмета који се предаје. И доиста, сваки ће усвојити да настава никад не треба да буде нешто што се силом даје, већ треба да је подешена према природним прохтевима духа ученичког. Али који су ти природни прохтеви »

Дете је љубопитљиво да сазна само што већи број слика, да умножи преставе своје. Тек код дечка (од прилике од 15—20 године, у вишој гимназији) јавља се апетит за апстрактно мишљење, за идеалисање, тежња да се изради опште гледиште на свет, да се створе идеали, коју ће да управљају доцнијим живо-

том. Задовољити ту природну психичку потребу, која се у том добу јавља — значи дати омладини опште образовање.

У школи се врше два посла: образовање и учење. Тако н. пр. учење читања и писања није у исто време и образовање, које се опет може и ван школе добити (самообразовање). Шта више, школи може и да не буде циљ образовање ; такве су стручне,

"техничке школе. Ма да се образовање може задобити и ван школе

опет зато, за солидно образовање, веома је важан услов системска школска настава.

УЧИТЕЉ : · 55