Učitelj
846 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
хипноза. У нормалноме стању субјект је једна личност, а у стању хипнотичном исти се субјект појављује као сасвим друга лич ност И разлика је толика, да личност нормалног стања не по јима личност хипнотичног стања.
А и у свакидањем животу чести су случаји, који. доказују, да у, једноме човеку може бити две (или више) душе или: личности. Ти случаји — то су душевне, унутрашње борбе, где н, пр. осећање љубави гони човека да уради једно, а разум га упућује на сасвим друго. Те унутрашње борбе могу за време од неколико година толико да измене човека, да он, у смислу психичном, постане сасвим друга личност, други човек, А има извесних крупних промена, којима сваки човек подлежи. Прелаз из детињства у младићско доба, време кад од младића постаје зрео човек, ступање у школу, свршавање курса, избор занимања, самосталан живот, љубав и женидба, породични живот и др. све ове крупне промене неизбежне су за сваког и код сваког човека остављају крупног трага. Човек живи, прикупља искуство,
· мења своје погледе и убеђења, и при поређењу. извршеном после
дужег времена (н. пр. у 20-тој и 30-тој години), он је други човек не само за посматрача са стране, већ и сам то увиђа.
· Нема човека, у коме се не би налазиле крајности једна поред друге Код свакога се нађе група идеја, које су, више или · мање, ван круга наше обичне мисли. И кад се та група појави, настаје борба. Али ако та група, супротна обичној, нормалној мисли, стално преовлађује, онда је то већ болесно стање, безумље Ма колико да изгледа стална наша духовна равнотежа, "увек у нама има наклоности да се поруши та равнотежа. Нико не може себе сматрати ни да је покварен без повратка, ни да морал његов не може бити поколебан.
„Тамо, где видимо сталност, мир и потпуно јединство, у, ствари је много разних покрета, у исто време разних тежња које узајамно уздржавају једна другу. Духовна равнотежа је маска под којом је судар најсупротнијих жеља, најразличнијих осећања, која би шкодила кад би искључиво господарила, али се појављују у облику умеренијем, услед узајамног деловања и регулаторске снаге разума,“
Те сударе обичних идеја и осећања са новим побудама писац је рад да проучи у идућим чланцима. А правилно гледиште на појаве те врсте има важности и за педагогију. (Наставиће се).