Učitelj

868 ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

га не гаје. Логрдне се речи нештедимице деле деци пред целим разредом. Стид, клица правом частољубљу, лагано се губи, бледи, док се не дотера дотле, да се од стидљива детета не створи безобразан деран. Ми, наставници, често смо повод ономе што осуђујемо код својих ученика. У нашим школама нема 409/, стидљивих ученика, који јако цене свој лични понос. Не велим да се у основној школи може да створи право појимање части. Не. У основној школи треба да се почне, а у гимназији да се настави и доврши. Частољубље је нежна биљчица. За њезино развиће треба времена, труда, вештих руку. Клица је најнежнија, најосетљивија. Највише и најобазривије треба "дакле радити у основној школи и нижој гимназији, ако се хоће часни грађани. По Коше-у и Хоћ у свршени гимназијалац треба да зна шта је права част, а не она, која се потрже у свакој прилици, при свакој беспослици, не она, која је при кафанском банчењу повод оним смешним дуелима. Сачувајмо стид — ученику — основцу, подигнимо лични понос гимназијалцу, па смо прилично учинили за васпитање часчих грађана. ;

Частан човек је искрен поборник истине. Школа мора да пробуди у деци љубав према истини. Ако се деца сљубе са истином, ако одрасту с њоме, онда ће се као грађани служити само њоме у своме раду. У нашим школама истини се прилично пркоси. Лаж ју је доста потисла. Тој невољи помажу многоструке при: лике. Појединци ван школе, друштво, па и сам и наставници. Рајх би додао: и држава. Лаж царује и у нижим разредима гимназиским. Често се и за најмање, најобиније погрешке бежи под њезино „свемоћно“ закриље. "Наши ђаци почињу лажним одрицањем свако своје правдање. Овоме су криве у школи неразложне казне. Чувајмо децу од њих. Гајимо праве пријатеље истини, како бисмо доцније имали праве људе, истинске грађане.