Učitelj

892 КЊИЖЕВНИ | ПРЕГЛЕД

и деографичко се писање на послетку претвара у фонетичко, које је свакојако апстрактније од оног првог.

Исто то видимо ако погледамо, како су се науке поступно развијале. Свака наука пролази у свом развитку ових пет пе риода: 1. Период посматрања. Прикупљају се и класификују факта. (На том. су ступњу данас све друштвене науке, ботаника, воологија и у опште биолошке науке). 2. Период уопштавања. Откривају се закони, појављују се и брзо нестају хипотезе (геологија, хемија и др.). 3. Шериод символизације. Формулише се хипотеза која све обухвата, и из ње се дедуктивним путем изводе закључци (физика; механичка теорија топлоте и др.. 4. Период „оправдања тииошезе. Фактима се доказује истинитост хипотезе, која услед тога све више вере задобија (астрономија, акустика, оптика и др.). 5. Период савршенства (не у смислу том, као да је развитак науке завршен, већ у смислу савршенства метода). Потпуно се верује принципима и методима науке тако, да кад се изведе какав закључак. не сматра се за потребно проверити исти закључак експериментима (механика, геометрија, алгебра,

аритметика). Као што се из овога види, и наука у свом развитку корача од конкретнога апстрактноме.

Способности за апстраховање, у првобитном облику, има и код неких животиња; познато је н. пр. како је код мрава развијено међусобно споуазумевање помоћу немог језика. Најсаврше- · _нији мајмуни потпуно појимају односе између предмета и оних речи, којима су исти предмети обележени. Карактеристика је пак човека, што је од усклика и појединих звукова, гласова — а тиме се служе и друге животиње — прешао на стварање речи, управо корена доцнијих речи, који су символи за идеје. Они праљуди, који су први почели да сједињују у једно два или три гласа, те да тако стварају прве корен-речи, којима су изражаване преставе и идеје, учинили су први корак на путу којим идући човек се је издигао над животињским светом и од истог се потпуно одвојио. Али дугачак је и тегобан тај пут. На нижим ступњима човек је мало умакао од животиње. Лебок говора о језицима и дијелектима праседелаца Северне Америке: „Речник је њихов богат — имају засебне називе за све биљке и жи-

вотиње које знају, у опште. за све што виде. Али речи за апстрактне појмове никако немају; тако н. пр. Тасманци немају реч

дрво, ма да за сваку врста дрвета имају посебну реч. Исто тако

„Код њих нема речи да означе каквоћу: слатки, топли, дугачки "и др. Место „тврд“ они кажу: као камен; место „округао“ веле:

Као месец; и т. д.“ Галтон тврди, да Негри Дамара у рачунању