Učitelj
ОСНОВНА НАСТАВА СВИХ ЦИВИЛИЗОВАНИХ НАРОДА 953
но поверен духовницима. У Баварској, духовништво је у два маха потискивано из школе; први пут 1848, а последњи пут 1866 године.
Потпуно одвајање школе од цркве извршило јесе у многим државама. Оно ће се извршити и у ониду којима до сада то. није учињено. Основна ће школа постати у нашем веку самостална државна установа; она ће постојати само ради себе саме, ради народа, ради његових потреба.
Одвајање школе од цркве избило је најпре у неким католичким државама. Свештенство њихово беше дубоко загазило у политику. Политичких противника имађаше доста. Негодовање према свештенству, које није било са народом, пренело се је и на цркву. Гледало се је, да се оно потисне са свију тачака, па и из школе. Ово није било часно за свештенство, али, по |емаззешг у, није било корисно ни за основну наставу. Бујна Француска, била је прва земља, у којој се јако испољило непријатељство према духовништву. У протестантским државама одвајање школе од цркве била је ствар мирног и корисног споразума. Учитељ није могао религиски да васпитава у школи децу разних .
вероисповести. Неправилност верска била је томе најбољи и нај-
пречи лек. 5 Свештенство није могло бити равнодушно. „Без вере нема
морала“ била је најобичнија фраза, којом се брањаше. Ишло се је и даље. Без вере нема чврсте основе моралне, на којој би се друштво засновало и одржало. Овим се изговорима данас не придаје велика вредност; но бар онолико, колико некада. Многи људи не исповедају никакву веру, па су морални, шта више моралнији од многих притворица верских, који немају ни искре морала. И у наше дане има читавих племена, што живе у сујеверју, па "су појединци морални и у свом приватном животу и у друштвеним односима. Овим |емаззешг, не жели да побије ову важност | вере _ за морално васпитање. Вера је искрен помагач, нарочито хришћанска вера. По Цемаззешг-у, чак је потребно децу религијски васпитавати. Не говорити деци 0 Богу и верским дужностима, под изговором да се не утиче на слободу њихову, није ништа друго, но водити их правце верској равнодушности. Искуство је показало, да скептицизам лако поколебава веру, док се из равно- душности теже излази. Зрео и образован човек, свагда ће остати или ће напустити своју веру, ако буде имао разлога за једно или гв друго. Религијска настава, по емлазешг-у не само да није штетна, но је и неопходна. "Греба само тачно разликовати, рели-