Učitelj

РАЗВИЋЕ Во љеЕ 907

делатности, који леже с оне стране свести. Индетермипизам тврди: да је само воља узрок саме себе, она је снага, која, било свесно, било несвесно не претпоставља никакав узрок који би од ње различан био; мотиви не приморавају вољу, но се само јављају као спољашњи смерови, између којих она одлучује слободно. Детерминизам тврди: воља се одређује психологијским узроцима, јер мотиви нису само представе спољашњих смерова но уједно и осећања која дејствују на вољу привлачећи или одбијајући; коме ће мотиву она следити то је зависно или од јачине мотива или од реда услова, који се сасвим отима нашој непосредној свести.

Како психологијско искуство има само посла са . актима свести, то оно не може одлучивати, као што рекосмо, о узрочности која је свести неприступна и најзад у неограниченост прелази. Али оно може допринети пречишћавању мишљења уклањајући она гледишта, која немају са самом ствари ничег заједничког. Тако је овој ствари страно гледиште и нарочито непосредно преношење појма о природној узрочности на духовне догађаје. Обично је мишљење, да свугде где се узрочни закон примењује, да ту морају бити од важности у исто доба и принципи о одржању снаге и квантитативне еквиваленције учина и узрока на пољу материјалног догађања Али се ови принципи сами по себи не садрже још у општем закону узрочности. У природној узрочности не потичу они из њега, но из закона о непроменљивости материје, који је основан на нарочитим условима сазнања природе. Треба само да посматрамо глуму коју одиграва духовни развитак једне једине индивидуе _ да и не говоримо о духовном развитку једнога народа или човечанства, шта више ловољно је само да представимо биће једног унутрашњег догађаја, било једног чулног опажаја, било једног логичног низа мисли, па