Učitelj

70 О ДУШЕВНИМ БОЛЕСТИМА И ВАСПИТАЊУ а РАНЕ

8 28485

стање. које лако може одвести ка још ненормалнијем, ка правој душевној болести, Велики самовољници, тврдоглавци, они који не поштују туђе право, туђу част, туђе имање, који су велики осветољубивци и врло злуради људи — сви се ти данас. сматрају у науци као ненормални, као непотпуно здрави душевно. И заиста такви најчешће завршавају свој живот или у робијашници или у лудници. А онај дубоки и скривени узрок _ овој душевној ненормалности у ових бедника —- тако “ их морамо назвати — најчешће лежи у погрешном и то понајвише у мекушном васпитању. |

Само мора се овде напоменути и то, да је мекушно свако недоследно васпитање, па макар оно било про-. ткано чак и чешћим бојем. Најчешћа је погрешка у васпитавању у томе, што се деци само погдекад забрањује и погдекад се она упућују, а у огромној веЋини сличних и истоветних случајева не брани сем не куди се дечји поступак, нити се упућује и све то 5 „објашњује. Један пут ради своје личне угодности мати

_ искара па и избије дете за маленкост, учињену нехо-

тице, и која не би имала великих штетних последица _ ва даљи дечји душевни развитак, а других десет пута Чини се она да не види истоветну дечју погрешку, па | _и много већу, и која ће бити од много тежих штетних | последица за његов душевни развитак и пушта да дете ради шта хоће; а то с тога, што те погрешке дечје или _ не ремете тренутну материну личну угодност, или што . матер мрзи и да размишља о последицама од тих дечи__јих поступака или најзад што не уме о томе ни да раз· мишља. И ако ће таква мати често рећи: „Убих ово _ моје дете, држим га строго да већ не може бити строже, __па и опет расте права пустахија“ — ми морамо овако _ Васпитавање урачунати у непаметно и мекушно. 1е Четврто, тврде писци, да је најгоре оно , васпи_ тање, којим се сувише рано буде и напрежу ин-

ч 1 у ~