Učitelj

72 О ДУШЕВНИМ БОЛЕСТИМА И ВАСПИТАЊУ

осн. школе кад напуне шесту годину. Седам пуних година, па и осам, требало би да су почетне године школовања у наше српске деце сада, а можда још и кроз два, три стокећа! А исто тако званично је устројство криво кад су нам наставни програми осн. школа тако пре· трпани, и тако обилни, да их никако није могућно савладати а да се деца не преоптерете умним радом. Наши су наставни програми удешавани према програмима за осн, школе у других народа, а није се при том на ум узимала та околност, што деца нашег народа, који је више векова робовао и уназађавао се умно, не могу имати онолико урођене интелектџуалпе спаге за савлађивање тога програма, колико је могу имати деца других срећнијих народа, који су се за време нашег робовања усавршавали умно и насљеђем унапређавали своје умне способности. Кад се ка овоме дода и то, да се сад и у других народа диже осуда на претрпаност. и обилност наставних програма, а кад се узме јоши то на ум, да су наши наставни програми, због мањег броја разреда у осн. школи, на више места још и обилнији и претрпанији од наставних програма за 1 — ТУ раз"реда осн. школе у других западних народа — онда се тек може имати неког приближног појма о величини умног претоваривања наше школске омладине у основној школи. А каква је штетност од тога рекли су нам писци књиге „Душевне Болести У Србији.“

С. МА. (СВРШИЋЕ СЕ)