Učitelj

90 ПРЕДАВАЊА

Бејах задао ђацима ПТ разр. да пишу знатна места у крајинском округу. Савић написао и Ртшково. Остали ђаци упитају га (шапатом) зашто је написао и Ртково. — Па тамо се, бре, родио нали господињ одговор он (такође шапућући),а с уверењем да је то знатно место.

- »

Давао сам појам о гласу а. Узех буквар. нађох слику „ата“ и упитам шта је то. Неки (који понављају и који су сазнали од старијих) рекоше: а да је ат, а више њих рекоше да је коњ. Примих да је коњ, а после ћемо се већ објаснити. — Да ли је ово прави коњ рекох, хотећи да учинимо разлику између слике и истинскога коња, животиње. — Јесте! рекоше сви. — Ама да ли је ово баш истински коњ, онај, што га јашимог — Исттнеки, одговорише готово сви; само двојица, тројица дигоше руке. а то ће рећи да. они знају нешто друго да кажу. Међу њима и Цветановић, који св беше веома узврпољио на месту, сигурно из нестрпљења, да кога пре њега не упитам. — Шта ти мислиш рекох му. — То је коњ од министајтиво, господине“, одговори ми он.

»

Разговор се водио око тога, чега има у кући. Један ђак епомену и огањ. Шта ће нам огањ у кући 2 упитам га — Да печемо попешке (паприке) беше одговор (у Љубражди, у округу пиротком.

На ово питање, у Уровици, у окр крајин, одговорено је: да правимо качамак.

=

Учитељ Стрелачки разговарао се с децом „о старешинству.“ Ко је најстарији овде, у школи, децог упита он. — Деда Малавја, одговори ђак. Матеја беше школски послужитељ и по годинама најстарији у школи.