Učitelj

226 СРЕДСТВА ЈЕЗУИТСКОГ ВАСПИТАЊА

Ето, то су резултати, до којих доводе срества језуитског васпитања. Они нам показују, да у језуитству ни један грех није остао непредвиђен и ни један преступ није остао неоправдан чудним суђењима и силогизмима. Језуити се школом и васпитањем дресирају тако, да могу, „проширити савест“ како вели Робертсон и вешто окретати Фронт на разне стране.

На завршетку да напоменемо и то, да се језуитизам никад није предавао васпитању као свом главноме циљу. На против, васпитање је у њих било и остало само средство за остварање главнога циља; оно је експлоатисано било за циљеве друштва, онако исто, као што је за те циљеве експлоатисана била школа и сама личност васпитаникова.

„Друштво Исусово“ носи и на себи самом и на целом раду своме војнички тип. Оно више буди ратнички дух, него што облагорођава. „Оно никад не застаје пред употребом силе. Лојола је символисао његову мисију кад је постао витез Исуса Христа !“).

С тога, кад год говоримо о језуитима, никад не треба да заборавимо да сеони у самом почетку назваше: Сошратша де Језџв, и то с обзиром на војнички циљ и војнички дух друштва, како сведоче историчари 3). Не треба заборавити, да их и сама конституција друштва назива именом: „легион Божији >“). Лојола је био војник. И он је хтео себи да васпита војнике, који ће слепо сљедити команди и девизи: победи или умри!3“).

А да је језуитизам више војничка компанија него васпитно друштво, о томе нас најбоље уверавају „7а/не наставе“, из којих видимо, да су језуити вршили многе

2) Каџгепћ, Гез Спиеттев де БеНолоп. 254 р.

5) бтезе!ег. Катећепсезећ Ш Ва. 2 Арфћеп. 498, 499; Робертвонђ. Ист. Христ, Цркви Т томђ, 888; Гаџгепћ, Гез Стег. де Већа. 954 р,

2) Тим именом називају се јевупти у спису: Гпасо рој бес, издатом у Антверпену 1640 г. у спомен стогодишњице од образовања јевуитског друштва,

8) Надепђасћ, Кигећепг. Ш Ва. 649 8.