Učitelj

202 НАЧЕЛО пРИРОДНОСТИ

људи опазили, да су сишли са правога пута природина, вазда су гледали, да се ма како било опет на њега поврате. Позитивна страна васпитачкога рада захтијева у првоме реду, да се даје оно и онаково градиво, које одговара и духу и тијелу човјечијем. Подајмо прикладан материјал па ће га природа обрадити, како она већ зна, да постане неоспорна саставина човјекова. То је једна страна позитивнога рада.

Друга страна иште, да се пази, како се материјал на обраду даје, јер није свеједно пада ли тиха киша или пљусак. Тиха киша из тија залијева рукосаде, који тада и лијеп плод доносе; пљусак поплави земљу а са земљом однесе и сјеме, Природа никад не ради брзо али ради непрекидно.

Трећа пак страна позитивнога рада захтијева, да се пазии на квантитет материјала, јер кад природа ради полагано, не ће и не може да обрађује већу множину материјала онако, како обради мању. То у осталом не може нико.

Ако је прво васпитање уређеније, правилније и смотреније, онда је позније брже и родније. Колико само треба муке, док се напршче на ноге дигне а кад се дочепа својијех ногу, како све брже расте.

Негативна радња васпитачева могли бисмо рећи састоји се у томе, да ваздух васпитни буде вавијек здрав и свјеж, а три стране позитивнога рада у васпитању могу се узети као свјетлило, влага и топлина без чега и нема правога живота у природи. Ђе једно оц овога трога недостаје, ту нема истинскога живота ту је тек нешто налик на живот. А да буде правога и истинскога живота и у васпитању не смије недостајати колико је потребно на влаге, ни свјетлости, ни топлине. За пра вилан развитак није свеједно колики је квантитет овијех услова живота присутан. Одређен је неки становити