Učitelj

НАЧЕЛО ПРИРОДНОСТИ 273

квантитет. Ако га је мање, живот заостаје, закржљави, мјесто правилних и здравих организама развијају се саме наказе, изроди; ако је пак више но што треба, опет се убија здрави живот под теретом, који се не

може поднијети.

П.

Начело природности родило је начело културности, исто као што је сву културу родила природа. Под именом културе разумијева се све оно, што је човјек произвео и произвађао било ма у ком погледу, Али сва култура човјечија овисна је о природи материје и духа. У земљама, ђе је природа сама себи створила погодније прилике, култура је богатија и разноврснија, а ђе је природа сама себи била маћија, заостала је и култура. Или што наш народ каже: „Свако село има своје обичаје.“ Према томе само се собом разумијева, да начело културности захтијева, да се човјек васпитава куктуром своје околице, своје земље, свога народа. Ради ли се противно томе и у колико се више од тога отступа, у толико се више човјек унаказује, те не постаје оно, што би морао бити, него постаје мало по мало неко чудовиште. Истина сви људи створени су по истоме образу и подобију божијему, али сви људи као ни сви: народи нијесу међу собом сасвијем једнаки управо с тога, што живе сваки у другијема приликама. И управо услијед тога сви сокови стране културе нијесу способни, да хране организам другога народа. исто као што сокови шљиве не могу хранити јабукову младицу. Култура истргнута из своје колијевке и однесена у друге крајеве, у којима су другачије прилике, мора се неминовно изметнути и доносити нездрав плод Неприродно је и врло шкодљиво страну културу уносити у млади народ, који је тек почео живити правијем својијем жи-