Učitelj

НАЧЕЛО 'ПРИРОДНОСТИ - МИ ЕУ

И Сада је сасвијем појмљива и главна брига васпита-

чева. Он мора прије свега потанко и до најмањијех животнијех покрета проучити природне особине свога народа, мора до најмањијех ситница познавати васколико просвјетно стање свога народа и у прошлости и у садашњици, па тек онда прописивати, како да се васпитава његов народ. Не ради ли тако народни васпитач,

он је на кривоме путу и боље би му било, да се и не · лаћа посла, за који није дорастао.

Запита ће ко год, па ко је тај народни васпитач2 Законодавац је то од исконскога искона, од када људи за себе знаду. Законодавац је једини васпитач народни, јер он прописује законе за савколики живот народни. Ако је законодавац стао на право становиште васпитачкога посла, онда ће његови закони продријети до најдубље дубљине народне и народ ће се развијати невјероватном брзином и јачином. Не стоји ли на правоме становишту, онда му је посао сасвијем узалудан, јер закони и прописи његови не одговарају тада ни природи ни култури народној а народ живи посве друкчијим животом, но што је то законодавац желио. |

Професори и народни учитељи, чиновници и све-. штеници и остали преставници народа само су слуге васпитача“ — законодавца. Он је творац васпитања а они су радници у винограду васпитачеву. А радници морају бити вјешти, ако ће посао да уроди правијем родом. И они морају сасвијем добро познавати природ-. не особине и свуколику културу народну, иначе не могу и не смију се примати васпитачкога посла.

Ту се сама намеће и друга главна брига васпитача — законодавца, да посао народнога васпитања повјери _ вјештима радницима, али да се уједно и стара, да имаде вавијек доста вјештијех радника, који ће повјерени. им посао вавијек тачно и савјесно радити. С. Кончар