Učitelj

334 МОЗАК И ДУША али су поништени сваки хотимични покрети сваки траг интелектуалне делатности. Ако се уклони који знатан део великога мозга, то и интелигенција и воља опадају, и њихово је опадање у сразмери, и ако не у потпуној, са количином изгубљене супстанце мозга. И Флуран је лржао, да из тога сме извести закључак, да велики мозак својом целокупном масом подједнако врши своје радње, као што н. пр. и ма који део јетре справља и лучи жуч.

Овај се је Флуранов наук убрзо распространио и · владао је у науци још и у другој половини овога века. Али се ипак готово још у данима његова заснивања спремала и његова пропаст. Патологијско је посматрање обратило пажњу на извесне случајеве апоплектичне узетости, кога је била у вези са губитком артикулована говора, а није се могло доказати, да су узети и мишићи који нам служе при говору. Болесник је могао све гласове изговорити, али само не беше подобан да иху речи сложи, а понекад недостајаше и подобност, да се чувене речи разумеју. Као анатомијска основа овога поремећаја редовно се јављала повређеност тачно одређеног места у слепоочним. деловима режњева великога мозга, већином на левој страни. На ова посматрања, што су се поступно све више умножавала, с почетка се и није обраћала толика пажња. Многи се опираху томе, да се релативно тако просто и јасно схватање, до кога је експериментална Физиологија дошла, тако брзо слбаци. Та зар се „чуло за говор,“ чије се локаловање овде тражи, не находи већ у инвентару Галова наука о лубањиг Па кад би се признало, да је оно заиста локаловано, зар се није бојати, да би и осталих двадесет и шест „унутрашњих чула“ могла ускрснутиг Ово се дабогме није испунило, али се посматрања о средишном седишту лодобности за говор толико намножила, да се више нису могла занемаривати. К тому је још Флура-