Učitelj

МОЗАК И ДУША 381

шевних моћи, ту су стављене прво извесне главне моћи као сазнавање и захтевање једна према другој, да би се после још једном разделиле на више споредних моћи, сазнавање н. пр. на чулност, на Фантазију, на памћење, на разум и т. д. Као што лекар у Молијерову, Замишљену болеснику“ износи: „Опијум нас успављује, јер је у њега уп из допшштуа,“ тако ћемо наћи и у списима Волфове школе не мало излагања, којих се смисао у битности даје свести на тумачење: Човек мисли, јер има разума.

Повратна су се дејства Волфове системе ипак одржала и у Физиологији све до наших дана. Поред старе трудбе, да се одреди место души, појавише се и нове тежње, које су хтеле да означе нарочита места за поједине душевне моћи. Фантазија је анатома била у овом погледу прилично плодна. Један жели да памћење постави у мождану греду, други мисли да би то био веома подесан стан за фантазију, трећи би Фантазију да отправи у Амонове рогове, четврти је мишљења, да греду треба оставити за разуми т. Дд.

Овај је правац постигао своје савршенство почетком овога века у Френологији заснованој Фридрихом Галом. Она није била као што се обично мисли, сасвим нов проналазак њезина засновача, нити му је из небуха пала на памет, ну се на сасвим природан начин развила, а припремали су је већ одавно распрострањене представе из анатомије мозга и истовремена повратна дејства психологије, постале у школској Филозофији прошлога века. Гал је извео само послетке, који су близу били, кад је рекао да о селишту душе као такове не може говора бити, но само о локаловању њезиних различитих моћи. А како он тражи, да се локаловање душевних моћи утврди путом искуства, то се његова Френологија може у неку руку сматрати и као напредак према дотадашњим сасвим неоснованим претпоставкама. Френологија је за-