Učitelj

МОЗАК И ДУША 2 423

се из тих резултата не да никако извести, да је на тим местима и седиште воље. На против, те је сасвим невероватно, па баш и у оном смислу, у ком у опште може бити говора о седишту једне духовне радње. Сваки је вољни акат догађај, који претпоставља представљање и чуствовање, те с тога и у свом физичком начину појављивања везан за сложене Физиологијске процесе. Мишљење је, да је седиште саме воље ма у ком одређеном делу мозга, готово исто тако без смисла, као и локаловање Френологијских духовних дарова. Само ово једно смемо из тога извести, да оне средишне области садрже ма какве посредне чланове који су неопходно потребни у заје-_ дничној игри важних Физиологијских догађаја, који прате | вољну радњу; а на основу анатомијских чињеница мораћемо свакако примити даље и то, да се ту ради о. оним посредним члановима, који су стављени непосредно између догађаја у мозгу и спровођење ка мишићима. _

Али за локаловање осталих Функција, нарочито за локоловање чулних осећаја, још се није постигла потребна сагласност. Ну ипае зато има и ту неколико резултата, који се слажу бар са већим делом искуства. Прво је један умни експериментатср поставио план, по ком је испитивао оне утицаје на развиће мозга, који се постизавају уклањањем извесних чулних органа. Он. је уклонио на новорођеним животињама час на једној, час на обема странама односни чулни орган и ипитивао је после смрти, што је касније наступила, повратна деј- · ства на мозак. Ови су експерименти били с почетка безуспешни у погледу питања о месту у можданој површини, где су заступљени; али они упозорише патологијског анатома на оне случаје код људи, који су у току многих година без једнога чулнога органа. Пошто се овде дејства једнога таковога недостатка изводе у много дужем размаку времена, но што се то могло постићи

са експериментима на животињама, то се ту могао с У 31%