Učitelj

458 ЗАБАВА И ПОУКА

Ја се сетих, шта сам обећао, а обећање треба извршити. Али, шта бу саде Коме да дам режањ поморанџе, кад су сви били мирни г.. Оклевање не помаже, а прећи ћутке преко овога, рђаво карактерише наставника у очима његових ученика. И мени дође срећна, мисао.

— Е, да видимо, ко је сад био најмирнији 2

— Ја молим, господине, ја, ја, — сваки виче за себе.

— Истина је, рекох ја, ви сте сви били мирни; али шта ћу сад, кад нема за све, а да дам једноме осталима би било криво, за то, да би свима било право, ово мало поморанџе појешћу ја !

Сви се згледаше и пријатно изненађени изађоше весели на одмор.

»%

7. МИШ ЈЕ ДОМАЋА ЖИВОТИЊА

У [ разреду водио сам разговор о мишу, па ћу запитати Павла : — Каква је животиња — миш „Миш је домаћа животиња“, беше одговор и ово изазва смех код старијих ученика. — За што је миш домаћа животиња 2 запитах Павла поново и смех престаде. | — За то што живи код куће и што се његово месо једе, —- одговори ми он. Оваквом одговору старији ученици још слађе се насмејаше и ја рекох Павлу: . — Што ти, Павле, не мислиш кад говориш, него тек лупнеш по нешто, само да ти се смеју остали ђаци. Деде, кажи, ко једе месо од миша 2! Он мало разведри лице, подиже главу и победоносно рече: — Мачка једо месо од миша ! Мил. Ђ. Станојевић, УЧИТЕЉ